U srednjem veku, u bogatim evropskim slojevima ustalilo se konzumiranje novih pića-kafe iz arapskih zemalja, tople čokolade iz novootkrivene Amerike (u to vreme čokolada nije ni postojala u drugačijem obliku osim kao tečna) i čaja iz daleke Kine. Engleska kao kolonijalna sila je prednjačila u uvozu čaja, mada je on prvo stigao preko Portugala. Tradicija pijenja čaja u pet popodne povezuje se sa više stvari-postojao je zakon koji je zabranjivao prodaju vina i drugog alkohola, a radnici i službenici su terani na pauzu na kojoj se favorizovao čaj. Takođe se pominje da je taj običaj uvela ( ili je bar doprinela širenju) vojvotkinja Ana od Bedforda, kojoj je bilo predugačko vreme od ručka do večere, pa je u pet sati tražila čaj i neki sendvič ili kolač uz njega. To je za plemstvo bilo i zgodno vreme da se okupe i razmene najnovije tračeve iz visokog društva. Čaj je bio skupo zadovoljstvo i dostupno samo bogatom sloju u početku, pa je pijenje čaja bilo i stvar prestiža. Tipično za Engleze, čaj se morao služiti u najfinijem porculanskom posuđu iz Kine, sa srebrnim escajgom, na posebnim stočićima i uz razne dodatke. Kasnije je čaj postao dostupniji i srednjem staležu, ali u mnogo jednostavnijoj formi.
Obično se pije crni ili zeleni čaj, mada danas postoji bogat izbor čajeva. U čaj se dodaje mleko i komadići limuna, limun se ne cedi. Uz čaj se serviraju razni sendviči, sitni kolači ili poneko parče torte. U aristokratskim porodicama čaj se sipa iz srebrnih čajnika u najfinije porculanske šoljice i ceo ritual pripreme i pijenja se izvodi bilo da su tu neki gosti ili je porodica sama.
Kommentare