Priča o ruskoj salati je zanimljivija od samog recepta, koji je, sigurna sam, uglavnom dobro poznat. Verujem da kod nas nema domaćice koja nije bar jednom napravila rusku salatu za neki praznik (osim moje tetke, inače izuzetne domaćice i kuvarice, ali rusku salatu nikad nije napravila), a verovatno je to i u drugim zemljama u našem susedstvu i slovenskim zemljama- post-sovjetskim državama. Ova salata zaista ima svetsku popularnost, praktično je neizostavna na svim svečanim, prazničnim jelovnicima i porodičnim proslavama.
Najčešće je poznata kao ruska salata (kod nas, u Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, BIH, Turskoj-mada je tamo ponekad zovu i američka salata iz nepoznatih razloga). U Slovačkoj i Češkoj je zovu krompir salata, dok je u Poljskoj to salata od povrća, uz izuzetak šleske salate koja može uključivati, osim krompira, šargarepe, graška, kuvanih jaja, i slaninu, kobasice ili kisele haringe. U Španiji, Portugaliji, Grčkoj i Italiji takođe je zovu ruska salata, ali su sastojci mleveni i nema mesa u salati, obično je prilog uz ribu ili na tapasima. Na Islandu i u Norveškoj takođe je zovu ruska salata, ali joj često dodaju škampe. U Hrvatskoj, Sloveniji i Mađarskoj ovu salatu zovu Francuska salata, i ne prave je sa mesom, već samo sa povrćem, dok je u Francuskoj zovu jednostavno salata od povrća. U Rumuniji je poznata kao salata od govedine, jer često stavljaju u nju goveđe meso.
U Iranu je ova salata jako popularna, ali pod imenom Olivier. U mnogim azijskim i latinoameričkim zemljama takođe je ovo popularna salata, ali uvek sa nekim malim izmenama, bilo u sastavu ili teksturi.
Salatu je osmislio sredinom 19. veka kuvar francusko-belgijskog porekla Lusijen Olivije, šef kuhinje veoma poznatog moskovskog restorana Ermitaž. Po jednom od prvih zapisanih recepata za ovu salatau sa kraja 19. veka, za salatu se koristilo šaka lešnika, dva krompira, jedan mali krastavac ili veliki kornišon, 3–4 lista zelene salate, 3 velika repa rakova, 1/ 4 šolje aspika isečenog na kockice, 1 kašičica kapara, 3–5 maslina i 1,5 kašika provansalskog preliva, tj. majoneza. Ponegde se navodi da originalni recept sadrži „mogul sos“ ili „kabul sos“ (slično Vorcestershire sosu), proizvođača John Burgess & Son. Takođe, u salatu se stavljalo meso tetreba, ili, kao zamena, meso prepelica ili teletina. Salata je vrlo brzo postala popularna u restoranu Ermitaž, zatim i u celoj Moskvi, a onda i u celoj Rusiji i van njenih granica, raširila se po celom svetu. Jedan od kuvara iz restorana je pokušao da ukrade recept i da pravi salatu u drugom restoranu, ali nije uspeo da dobro priprema preliv i njegova verzija tada nije bila popularna.
Posle Oktobarske revolucije, salata je pretrpela neke izmene u skladu sa tim vremenom. Skupi sastojci su zamenjeni jeftinijim i dostupnijim za narod. Tako se umesto mesa tetreba stavljala piletina, umesto repova rakova stavljala su se kuvana jaja, a masline i kapari su zamenjeni graškom i sa više kiselih krastavaca. Tako je ta salata više ličila na onu koju je pravio Ivan Ivanov, pokušavajući da imitira original.
U modernim receptima, obično se pravi od kuvanog krompira, šargarepe i krastavaca, iseckanih na kockice, zajedno sa jajima, uz drugo povrće kao što su grašak, kukuruz, cvekla, celer, luk i jabuke, dok se od mesa koristi kuvana piletina, šunka ili viršle, a od začina se stavljaju so, biber, senf i sok od limuna, i sve se preliva sa dosta majoneza. Od zemlje do zemlje i od domaćice do domaćice ovi sastojci variraju. Kod nas nije uobičajen sastojak, recimo, luk i jabuka. Vrlo često kod nas se ne stavlja ni pileće meso, već samo šunka.
Najčešće se ruska salata poslužuje kao zasebno jelo, tj. predjelo uz ostala predjela tipa projica, pitica, kiflica. Takođe se stavlja na sendviče, naročito uz lososa u Skandinaviji, dok u Turskoj rusku salatu dodaju na pečeni krompir-kumpir. Ruskom salatom mogu da se pune jestive korpice itd. U Argentini rusku salatu stavljaju na vrlo tanko isečenu goveđu šniclu koja se zove matambre, pa se jelo zove matambre con rusa.
Ova salata je vrlo zahvalna, jer može da se servira na najrazličitije načine, to zavisi samo od kreativnosti domaćice ili kuvara.
Iako sasatojci mogu da variraju po ličnoj želji ili zavisno od toga šta imate i koja vam količina treba, nekoliko sastojaka je obavezno:
3-4 kuvana krompira srednje veličine
3-4 kuvane šargarepe
7-10 kiselih krastavčića
5-6 kuvanih jaja
oko 500 ml majoneza, može i više, ako je tako po vašem ukusu
opcioni sastojci:
150 gr kuvanog belog mesa
250 gr šunke
250 gr kuvanog graška ili 1 konzerva kuvanog graška
1 kuvana ukiseljena cvekla-može, ali i ne mora
2 kašike senfa
so po ukusu
sok od 1 limuna
Od ove količine obično izađe oko 2 kg napravljene ruske salate. Sve ove mere su proizvoljne, možete da stavite više krompira, a manje šargarepe, da stavite više kiselih krastavčića, da neki sastojak izostavite ili dodate. Ja, recimo, volim da stavim kašičicu-dve ljutog sosa, da salata bude pikantna.
Priprema:
Krompir i šargarepu skuvajte, pa isecite na baš sitne kockice, mada veličina može da bude po vašoj želji i nešto veća.
Ako koristite pileće meso, skuvajte i njega, i isto tako isecite na slične kockice.
Skuvana jaja, šunku i krastavčiće takođe isecite na kockice slične veličine.
Kako šta naseckate, stavljajte u veliku činiju, još bolje u neku vanglicu da možete kasnije da sve lepo izmešate.
Kuvani grašak samo dodajte u posudu sa ostalim sastojcima.
Ostavite nešto od povrća i jaja sa strane za ukrašavanje.
Kad stavite sve planirano povrće, jaja i meso dodajte so, senf, sok od limuna i majonez, ali njega dodajte postepeno, uz mešanje, da se sastojci sjedine i oblože majonezom. Dodajte onoliko majoneza koliko želite da vam salata bude razređenija ili gušća.
Kad ste dobro izmešali sastojke, prebacite masu u činiju za serviranje, poravnajte gornju površinu, pa na nju nanesite još malo majoneza, kao kad stavljate šlag na tortu.
Tu gornju površinu ukrasite kolutovima šargarepe, krastavaca, jaja ili čime već želite.
Stavite salatu u frižider da se ohladi pre serviranja.
Comments