RUMUNSKA KUHINJA

Rumunska kuhinja ima mnogo sličnosti sa našom kuhinjom, možda zato što smo susedi, što je i na našu kuhinju, kao i na njihovu uticala mađarska i turska kuhinja, ali i slovenske kuhinje, jer je rumunski narod pravoslavan.

U neka ranija vremena rumunski narod je bio dosta siromašan, pa je, kao i u mnogim drugim zemljama, njihova ishrana bila bazirana na povrću, žitaricama, mleku i mlečnim proizvodima. Meso se malo i retko jelo. U neko novije vreme, poslednjih nekoliko decenija, to se prilično promenilo, pa se meso i mesne prerađevine sve češće koriste.

Za doručak Rumuni često jedu mamaligu, nacionalni specijalitet, vrlo sličan našem kačamaku. Serviraju ga na poseban način, u obliku polulopte prevrnute na dasku i ispresecane u vidu kocki, a mogu i da ga peku na roštilju u vidu malih pogačica punjenih rumunskim brinza sirom. Ponekad je mamaliga prilog uz gulaš (jedan od poznatijih je temišvarski) ili se jede uz ručak umesto hleba. Pravi se od kukurznog brašna ili kukuruznog griza, žutog ili belog. Mamliga se, zbog svog neutralnog ukusa, dobro slaže sa mnogim jelima.

Za doručak se prave i Placinte Mocanesti, jedna vrsta punjenih pitica, fil može biti vrlo različit.

Sir se dosta konzumira, ima ih raznih-mekih, belih, svežih, tvrdih-brnza, kaš-sveži, skoro neslani beli sir, telemea-sir sličan feti i zaštićenog rumunskog porekla, kaškaval, topljeni sir itd.

Na rumunskoj trpezi za ručak su kao predjelo najčešće razne supe i čorbe. Među poznatije "ciorbe" spadaju  ciorba de perisoare (perišoare su ćufte), a zatim i ciorba de burta,

(burta su škembići), ali i mnoge druge. Čorbe su im uvek zakišeljene bilo sokom od limuna sirćetom ili najčešće, boršom(to su fermentisane mekinje).

Kao glavno jelo imaju razna variva, svoj tip gulaša, sarmale slične našim sarmama, razna jela od testa, musaku, paprikaš, specijalitet od kuvanog jezika sa maslinama, ali su im omiljeni za nedeljni ručak mittei-rolnice od mlevenog mesa, slične našim ćevapima, ali su kraći po dužini, za razliku od naših. Vole da naprave i šnicle. Takođe imaju i svoju vrstu ražnjića-frigarui, imaju čak i neku vrstu pihtija-piftie. Uglavnom se koristi svinjsko meso, kao i kod nas, ređe junetina. U delovima pored reka ili mora, naročito u velikoj delti Dunava, koristi se dosta riba. Uz glavna jela, naročito od pirinča ili testenina, služe se salate, kao recimo,salata de vinete od patlidžana, ili sos piperki. Ovaj sos može da se stavlja i u tegle za zimnicu. Salate se prave leti od svežeg povrća, zimi od ukiseljenog povrća, kao i kod nas. Koriste, kao i mi, kiseli kupus za sarme, što, osim nas, niko drugi ne koristi.

Iz rumunske kuhinje izdvaja se alivensi-slani kolač, naročito popularan u moldavskoj regiji, a koji su Rumuni nasledili od Rimljana.

Rumuni vole poslastice. Jedna od poznatijih poslastica iz njihove kuhinje su papanasi. On se pravi od testa sličnog kao za princes krofne, a preliva se džemom ili slatkim od borovnica ili sličnog voća i slatkom pavlakom. Takođe imaju kolivo ( i kod nas se kuvano žito zove koljivo), lapte de pasare (ptičje mleko) su šne nokle, imaju alvu i sutlijaš i mnoge druge poslastice.

Krajem godine u selima se (opet kao kod nas) kolju svinje, prave se kobasice, slanina, šunka, a sve je praćeno ispijanjem rakije šljivovice (koje li sličnosti sa nama!) koju zovu tuica (cuika). Od svinje se sve koristi, dakle i iznutrice, jezik, mozak.

Osim rakije, Rumunija ima vinsku tradiciju od preko 3000 godina, pa ima dobra i poznata vina.

Od bezalkoholnih pića vrlo je popularna socata, to je sok od zove.

Jednom rečju, rumunska kuhinja ima mnogo sličnosti sa našom starom, srpskom kuhinjom.