Portugalska kuhinja je mediteranska, zasniva se na 4 važna elementa: maslinovom ulju, ribi-posebno bakalaru, vinu i crnim svinjama. Zemlja je okružena morima i to uveliko određuje portugalsku ishranu, ali to nije i jedino što je uticalo na oblikovanje portugalske kuhinje. Kao kolonijalna sila, Portugalija je imala pristup brojnim egzotičnim kuhinjama i otuda u portugalskoj kuhinji prisustvo raznovrsnih začina. Iako slična španskoj, portugalska kuhinja se dosta i razlikuje zbog uticaja maurske i kuhinje brazilskih crnaca.
Od namirnica najviše se jede riba i morski plodovi, zatim meso crnih svinja. Bakalar je „najbolji prijatelj“ portugalske kuhinje, riba je najmanje 3-4x nedeljno na stolu, priprema se na sve načine-kuvana, pržena, dinstana, na roštilju. Često se riba i morski plodovi mešaju sa mesom u jelima. Od povrća najzastupljeniji su krompir, pasulj, paradajz-opet namirnice donete iz portugalskih kolonija. Od začina se najviše koriste beli luk, lovor, nana, ruzmarin,origano, na severu zemlje peršun, dok se na jugu više koristi korijander, a cimet, karanfilić, muškatni orščić i šafran su takođe postali sastavni deo portugalske kuhinje. Portugalska kuhinja obiluje raznim vrstama sireva, ovčjih, kozjih ili kravljih, ponekad i mešanih, ali sirevi se ne koriste za pripremu jela, nego ili pre ili posle glavnog jela. Portugalska kuhinja se može pohvaliti i sa nekoliko vrsta kobasica kao što su čipolata-sveža kobasica od svinjskog mesa sa žalfijom, timjanom, pimentom i muskatnim oraščićem, zatim farinheira-kobasica od mešavine brašna,masti, vina i mlevene paprike, alheira je tipična kobasica portugalskih Jevreja od živinskog mesa sa maslinovim uljem, mlevenom paprikom i belim lukom, a tu je i morcela-vrsta krvavice. Ni jedna od ovih kobasica se ne jede nepržena ili bar kuvana.
Portugalci imaju 3 glavna obroka. Doručak je bogat, jedu se kroasani punjeni džemom ili čokoladom, zatim hleb sa puterom i šunkom, sir i jaja, sve to zaliveno sa dosta kafe, čaja ili tople čokolade. U novije vreme jedu se i pahuljice sa jogurtom i voćem. Svakako da je najpoznatiji bogati portugalski sendvič Francheskinjo. Ručak se jede između podneva i dva sata popodne. Uvek se počinje supom ili čorbom, a najtipičnija je njihova supa caldo verde sa keljom i kobasicom , kao i riblja čorba caldeirada, koja se u raznim krajevima priprema od različitih vrsta ribe i morskih plodova, tako da ima različite ukuse. Glavno jelo je najčešće sa ribom. Nacionalno jelo je cataplana, naravno sa ribom, a dobilo je ime po specijalnoj posudi od bakra sa poklopcem spojenim šarkom sa donjim delom. Od ostalih jela dosta se koristi pirinač kombinovan sa raznim morskim plodovima. Specijalitet ostrva Madeire je pržena riba crni mac sa prženim bananama. U svim jelima nezamenljivo je maslinovo ulje. Od poznatijih jela svakako je portugalski migaš, portugalska dobrada, feijoada koja odražava brazilski uticaj, ali za razliku od brazilske feijoade gde se koristi uvek crni pasulj, Portugalci koriste beli pasulj. Feijoada je inače jelo bogato mesom, sadrži nekoliko vrsta mesa. Večera se praktikuje kasnije uveče, posle 20h.
Portugalci vole slatko, najpoznatiji slatkiši su im pasties de nata, zatim caramel crem ili flan, sličan francuskom crem brule, sutlijaš sa susamom, kolačići brigadeiros, fio de ovo od ukuvanih slatkih rezanaca i portugalski puding od starog hleba ili patišpanja.
Portugalija je i zemlja vina, ima brojne vinogradarske regije i vrlo kvalitetna vina.
Kao kolonijalna sila, Portugalija nije samo donosila namirnice i začine iz svojih kolonija, već je i ona ostavila trag u kuhinjama nekih od njih. Tako na primer, poznata japanska tempura vodi poreklo od portugalske polme ( testo od brašna i vode) i peixinhos da horta( pržene mahune u testu), tajlandki desert Kanom Foy Tong vodi poreklo od portugalskog Fio de ovo, dok su Britanci usvojili Orange marmelade koju im je donela portugalska princeza Catarina de Braganca.
Ukratko, portugalska kuhinja je jednostavna, ali sa vrlo ukusnim i prijatno začinjenim jelima.
コメント