Srednjovekovni hleb se pravio od takozvane sumješice, odnosno mešavine pšeničnog i nekog drugog brašna, ovsenog ili raženog. Zbog primitivnog načina gajenja žita, čuvanja i mlevenja u brašnu je bilo i primesa pleve, ili krupnijih zrna žita. Ako bi se takvom hlebu dodalo malo raznog semenja, to je već bio gotovo kolač, koji se mogao jesti za doručak uz kiselo mleko ili sir. Kao kvasac se koristilo uskislo testo od prethodno napravljenog hleba. Hleb se pekao na ognjištu, u crepulji, pokriven žarom i pepelom. Naziv Carigradski je potekao iz današnjeg vremena, jer hleb obogaćen semenkama nije svako mogao da priušti, već samo bogatiji sloj, vladari.
Sastojci:
700 g integralnog pšeničnog brašna
300 g ražanog brašna
30 g kvasca
kašičica meda
malo soli
1 šaka raznog semenja-suncokret, lan, kim.
svinjska mast
(umesto raženog može da se stavi po 150 gr ovsenog i heljdinog brašna)
Priprema:
Kvasac rastvoriti u mlakoj vodi sa malo meda, da se aktivira. Pomešati brašna, so i dodati aktiviran kvasac. Dodati i šaku raznog semenja-suncokreta, lana, kima, pa uz dolivanje mlake vode umesiti meko testo.
Ako imate otvoreno ognjište, na njemu dobro ugrejati zemljanu crepulju. Kad je crepulja zagrejana dodati malo masti da se otopi, pa staviti testo i poravnati ga rukom. Hleb se može podeliti i u četiri jufke koja se stave jedna pored druge, pa se tako peče.
Pustiti desetak minuta da se testo podigne, pa ga prekriti listovima rena ili zelja. Zatim sve zasuti žarom tako da pogača bude potpuno prekrivena.
Peći 30 do 40 minuta.
Razgrnuti pepeo, pogaču očistiti od lišća, pa je zaviti nekoliko trenutaka u pamučnu krpu da se prohladi.
Ako nemate ognjište, pecite, naravno,u rerni.
Comments