Jelena Stefanović

Apr 145 min read

PIZZA

Pica je danas, slobodno se može reći, najrasprostranjenija hrana u svetu. Nema gde je nema. Toliko je svuda popularna da često potiskuje originalnu, tradicionalnu hranu u mnogim zemljama, pa tako, kad odete kao turista, više nalazite restorane i barove sa picom nego tredicionalnu hranu zemlje u koju ste došli i koju želite da probate. Za raširenost pizze po svetu najzaslužniji su italijanski imigranti koji su je doneli svuda gde su se nastnili, naročito po Severnoj i Južnoj Americi, gde je za kratko vreme postala izuzetno popularna. Tome su doprineli posle drugog svetskog rata i američki vonici koji su se borili u Italiji,

Pizza se služi svuda:

-u restoranima se servira cela i jede viljuškom i nožem,

-u tavernama se naziva kafanska pizza, seče se na kvadrate, a servira na salveti uz piće,

-kao brza, ulična hrana, kada se seče na trouglastu parčad i servira na kartonskoj podlozi ili salveti i jede u hodu, rukama.

Pizza se može kupiti i pripremljena i zamrznuta i treba je samo ispeći par minuta, a vrlo je popularna i u dostavama na kućnu adresu.

Milioni ljudi u svetu svakodnevno jedu picu iako je ona, dokazano, najnezdravija hrana, jer ima jako mnogo soli i masnoća i vrlo je kalorična.

Svi znamo šta je pizza, često je pravimo i kod kuće.

Pizza potiče iz Italije, gde se prvi put pominje još u 10. veku, naziv pizza prnađen je u latinskom tekstu iz 997.godine naše ere. Podrazumeva se da ona nije izgledala kao današnja pica, jer, pre svega, na njoj nije bilo paradajza jer američki kontinent još nije bio otkriven, pa samim tim nije se ni znalo za paradajz.

Današnji, prepoznatlji i rašireni, oblik potiče iz Napulja, gde je pizza Margarita napravljena 1889.god. od strane picaiola-majstora za pizze-Rafaela Espozita u čast kraljice Margarite koja je došla u posetu. Kada su italijanski kralj Umberto I i kraljica Maragarita posetili Napulj, tražili su da im se umesto tradicionalnih obroka za višu klasu posluži pica, koja je u to vreme važila za hranu siromašnih. On je napravio pizzu sa filom u bojama italijanske zastave-tanko testo, preliveno paradajz sosom, sa mocarelom odozgo i listovima bosiljka.

Kraljici Margariti se toliko svidela pica sa mocarelom da je ona kasnije dobila ime po njoj.

Poreklo samog naziva pizza je dosta komplikovano i diskutabilno. Originalna pizza pravi se po nekim pravilima: treba da se peče u peći na drva, gde se unosi lopaticom sa dugačkom drškom koja se zove kora, i koja se posipa kukuruznim brašnom da bi pizza lakše skliznula sa nje na cigle u peći. U kućnim uslovima ili restoranima gde se peče u električnim rernama trebalo bi da se barem peče na posebnom zagrejanom kamenu koji treba da, bar delimično, nadomesti taj efekat cigle iz originalne peći. Pizza se peče kratko, svega nekoliko minuta, ali na visokoj temperaturi. Da bi pizza bila pizza svaka mora da ima paradajz i sir kao osnovne sastojke.

Godine 2009., na zahtev Italije, napolitanska pizza je registrovana u Evropskoj uniji kao garantovano tradicionalno jelo, a 2017. godine umetnost njenog pravljenja uvrštena je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Osim klasične pizze danas se eksperimentiše i sa raznim varijantama, bilo u pogledu načina pravljenja ili u pogledu različitih namirnica koje se na pizzu stavljaju. A na picu može da se stavi bukvalno sve što poželite ili volite.

U pogledu načina pravljenja postoje:

-u njujorškom stilu-to je klasična napuljska pizza sa tankim testom,

-argentinska pizza-ona je sa debljim testom

-u stilu Sent Luisa- testo za ovu picu se pravi bez kvasca, hrskavo je kao kreker;

-pizza iz tiganja sa debljim slojem preliva;

-grčka pizza- popularna je u američkoj državi Konektikat, i takođe se prži u tiganju;

-u detroitskom stilu-na ovu pizzu se stavlja sir do podignutih ivica i karamelizuje se, što joj daje čipkast izgled;

-u čikaškom stilu ili deep dish pizza, to je punjena pica

-u čikaškom stilu se pravi i pizza sa tankom korom, koja se od njujorške razlikuje po načinu razvlačenja testa (za njujoršku se razvlači rukom, a za čikašku valjanjem oklagijom ili u mašini)

-pohovana pizza koja se prži, a ne peče i pravi se u Italiji i u Škotskoj;

-calzzone je preklopljena italijanska pizza

-sfintione je sicilijanska varijanta pizze

-stromboli pizza je umotana pizza,

-jumbo slice-velika kriška- je ulična hrana u Njujorku i Vašingtonu,

-pizzeta je mala pizza često u obliku srca koja se služi kao predjelo, užina ili na proslavama -u kalifornijskom stilu se pravi pizza sa netipičnim filovima.

Osim standardnih filova, danas postoje i brojne varijante:

-Margarita ima samo paradajz, mocarelu i bosiljak

-capriccosa ima fil od šunke, pečuraka i artičoke

-kalifornijska pizza ima sveže sastojke,

-pizza marinara sa marinara sosom,

-pizza sa školjkama,

-havajske pizze sa ananasom (uprkos nazivu potiče iz Kanade, a ne sa Havaja),

-pizze quattro formaggi sa 4 vrste sira

-vegetarijanske pizze,

-pizza sa jagnjetinom

-pizza sa peglanom kobasicom

-pizza sa čvarcima

-pizze sa slatkim filovima

Filovi variraju, ne samo od zemlje do zemlje niti od grada do grada, već i od pizza majstora do pizza majstora, svako danas smišlja svoj originalni fil.

Postoje na Bliskom istoku slični proizvodi od testa:

-lahmadžun-takozvana turska pizza,

-manakiš- arapska pizza.

Sastojci:

za testo:

500 gr brašna

1 kockica kvasca

1 kafena kašičica šećera

1 kašičica soli

oko 300 do 400 ml tople vode

Priprema:

Rastvorite kvasac u malo tople vode sa šećerom da odstoji 10 minuta, da se aktivira.

U posudu za mešenje sipajte skoro svo brašno, dodajte so i promešajte.

U brašno sipajte nadošli kvasac, pa dolivajte malo po malo vode mešajući masu prvo varjačom dok se ne formira testo, ni jako tvrdo, ni previše meko.

Prebacite testo na pobrašnjenu površinu i nastavite da mesite testo rukama, dok ne dobijete glatko i elastično testo.

Ostavite testo da se udvostruči na toplom mestu.

Premesite nadošlo testo pa ga razvucite u veliki krug, zavisno od vaše tepsije, ili podelite testo na nekoliko manjih jufki za pojedinačne pice. Testo razvlačite zavisno od vaše veštine, rukama ili oklagijom. Razvučeno testo prenesite na pek papir, pa tek onda stavljajte fil.

Za fil pripremite šta želite i voliite, izbor je vaš:

sos od paradajza-on je obavezan

šunku,

sir,

pečurke,

neko povrće,

kobasice,

slaninu,

inćune

masline

kapare

krastavčiće,

jaja,

origano i bosiljak, sveži ili suvi

Važno je da prvo na testo rasporedite sos od paradajza, pa nadev stavljajte preko njega. Najčešće se preko svega stavlja neki dobro topljivi sir poput mocarele ili kačkavalja i obavezno se stavlja origano ili bosiljak za prepoznatljiv ukus pice.

Pecite picu u zagrejanoj rerni u kojoj ste već držali pleh za pečenje da se i on zagreje.

Okrenite taj zagrejani pleh, pa na tu stranu prenesite picu sa pek papirom i stavite da se peče na 220 stepeni samo 5-7 minuta.

Ako ste pravili jednu veiku pizzu isecite je na trouglove i poslužite.