Mnogima je pinjata poznata kao predmet pun slatkiša koji deca udaraju dok ti slatkiši ne poispadaju da ih oni pokupe, igra popularna na rođendanima, koja potiče iz Meksika. Podaci kažu da je, nepovezano, sličan ritual postojao i u Kini u srednjem veku, kao prinošenje žrtve u vidu raznog semenja kojim je punjena napravljena figura; versko obeležje je imao i ritual nastao u Mexiku; Marko Polo je iz Kine doneo ovaj ritual koji po italijanskoj reči za šišarku-pigna- i nosi naziv pinjata, a Španci su ga preuzeli i preneli u Južnu Ameriku, ne znajući da sličan ritual tamo već postoji. Danas je to izgubilo verski karakter i postalo dečja zabavna igra.
Ovo je jelo pinjata i pravi se u gradu Matera, u regiji Basilikata, u Italiji. Ime potiče od posude-glinenog ćupa-koji podseća na šišarku. U Boki kotorskoj, koja je praktično preko puta ove italijanske regije, postoji slično jelo koje se zove Bokeljska pinjata, a pravi se sa istim povrćem i telećom kolenicom, dok se u Materi pravi sa jagnjetinom.
Sastojci za više osoba:
oko 2 kg. jagnjetine sa kostima
2 šargarepe
2 paradajza
2-3 krompira
1 štap celera
1 cikorija ili par tamnijih listova kelja (originalno se stavlja divlja cikorija da bi dala malo gorčine jelu)
2 glavice crnog luka
1 par prodimljenih ljutkastih kobasica
oko 200 gr. tvrdog pecorino sira
1 ljuta papričica
kašičica bibera
so po ukusu, rastvorena u ½ litra vode
malo maslinovog ulja
Priprema:
Meso se iseče na krupnije komade, kao i povrće.
Kobasice se iseku na komade veličine zalogaja, a pecorino sir otprilike isto tako.
Ljuta papričica se samo prepolovi.
U ćup/posudu/lonac se sipa malo ulja, stavi se prvi red od nekoliko parčadi mesa, pa se ubacuje povrće, sir i kobasica, onako naizmenično, opet se stavi preostalo meso, tu i tamo se stavi po malo bibera, opet se ubacuju komadi povrća, sira i kobasica-sve vreme se ništa ne soli.
Negde na polovini ređanja se stavi ljuta papričica.
Kad se posuda napuni, sipa se voda u kojoj je rastvorena otprilike, kašičica soli, prema ukusu, ali treba voditi računa da u jelu ima pekorina koji je slan, kao i kobasice, takođe slane. Bolje staviti manje soli, pa po potrebi svako sebi nek dosoli.
Prelijte na kraju jelo sa još malo maslinovog ulja.
Sad treba zatvoriti posudu, a to se originalno radi testom koje se napravi od brašna i malo vode (testo se posle ne jede, služi samo kao poklopac), jer se tako bolje sačuvaju svi ukusi. Ako nećete tako, tj.ako nemate takvu zemljanu posudu, zatvorite lonac običnim poklopcem, stavite u zagrejanu rernu da se krčka 3, čak i 4 sata na 160 stepeni.
Poslužite vruće uz neku kuvanu testeninu.
Comments