Pakistan je zemlja indijskog potkontinenta, nekad bila u sastavu Indije, pa je i kuhinja ove zemlje povezana sa severoindijskom kuhinjom, naročito istočni deo Pakistana. Zapadni deo ove zemlje bliži je Bliskom istoku i to se oseća i uticaju arapske kuhinje na pakistanska jela. Jela pakistanske kuhinje su raznovrsna kao i njena etnička i kulturna raznolikost, sa osetnim uticajima srednjoazijskih kuhinja i mogulskim nasleđem. Jednom rečju, nacionalna kuhinja Pakistana vuče korene iz indoazijske i iranske kuhinje, zajedno s muslimanskom kulinarskom tradicijom. U velikim gradovima postoji trend takozvane fuzijske kuhinje, gde se mešaju domaći i strani recepti za jela, pa tako je, recimo, nastala pakistansko-kineska kuhinja.
Hranu u kući pripremaju isključivo žene, a posebnu pažnju spremanju posvećuju u vreme verskih praznika kao što su Ramazan i Bajram. Tradicionalno tokom obroka se sedi na podu, pribor za jelo se uglavnom ne koristi, jede se prstima – pirinač se zahvata ili prstima ili komadom hleba kojih ima više vrsta.
Pakistanska jela su zdrava, zasnovana na povrću, žitaricama, mleku i mlečnim proizvodima, voću, ali ključnu ulogu imaju začini. U istočnom Pakistanu( Pendžab, Sind) hrana ke dosta začinjena, tradicionalno ljuta, slično indijskoj. Skoro da ne postoji jelo koje ne sadrži čili papričice. Zapadne regije, pak, poput Kašmira ne jedu tako začinjenu hranu, jela su sličnija avganistanskim i iranskim jelima. Pakistan je muslimanska zemlja, te se tamo svinjetina ne konzumira, ali zato se dosta jede piletina i jagnjetina, eventualno kozetina. Popularan način pripreme mesa je spremanje na roštilju, mada se najčešće kuva sa povrćem. Jedna od metoda spremanja roštilja je i saji metod, gde se celo jagnje roštilja u iskopanoj rupi u zemlji. Od povrća se najviše jede krompir, grašak, krastavac, zeljasto bilje. Dosta se koristi i voće-lubenice, nar, mango, i to ne samo kao poslastica, već i u slanim jelima. Sva voća u Pakistanu se sole, na taj način ublažavaju sladak ukus. Na severu zemlje dosta se jede hleb i uopšte se dosta koriste žitarice, a svuda se posle jela pije čaj. Čaj je nacionalno piće i pije se sa mlekom i pistaćima. Dosta se piju i sokovi, recimo limeta sa malo soli, šećera i leda-to se zove nimbu paani, zatim jogurt koji se pije razređen. Neka poznatija pakistanska jela su izrazito aromatična zahvaljujući brojnim začinima ( crni i zeleni kardamom, cimet, karanfilić, biber, muskatni oraščić, čili, kim, lovor, kurkuma, korijander su samo deo najčešće korišćenih začina), neka su masnija, sa više ulja( koristi se ulje susama i kikirikija) radi boljeg ukusa. Dosta se koristi mešavina garam masala kao i u Indiji.
Neka poznatija pakistanska jela su: vrsta pilava sindhi biriani-on je na istoku osnov svakog jela; aloo gobi-jelo od krompira i karfiola; chole bhature-jelo od leblebija koje se često jede za doručak, a popularno je i u Indiji; piletina marinirana u jogurtu, a kuvana u gustom sosu sa povrćem( chicken tikka Jalfrezi); nihari je vrsta gulaša koji može da se pravo od različitih vrsta mesa, a jede se za doručak-ima u prevodu znači jutro; seekh kebab je vrsta ražnjića od mlevenog mesa sa dosta začina i jedu se uz raitu. Tharami je svečano kašmirsko jelo od 36 delova.
Poslastice se ne prave često, uglavnom za verske praznike, svadbe i obeležavanje značajnih datuma vezanih za decu-rođenje deteta, datum kada se detetu daje ime, datum kada dete postaje spremno da uči Kuran, detetov 10. rođendan kada završava sa učenjem Kurana i 12. rođendan kad dete počinje prvi put da posti. Slatkiši se uglavnom prave od ušećerenog voća ili kao puding od pirinča i slično.
Comments