Kod nas, pravoslavnih Srba, najveći verski praznici su Badnji dan i Božić kao nerazdvojni dvojac, Uskrs i krsna slava. Ima, naravno, i drugih značajnih verskih praznika, ali se ovi slave i obeležavaju u porodičnom krugu i, ponekad, sa gostima. Mnogi običaji su opstali, neki su se izgubili u gradskim uslovima, a neki su malo prilagođeni modernim vremenima.
BADNJI DAN je dan uoči Božića. Nekad je, a danas se to još ponegde održao običaj u selima, domaćin ustajao rano, odlazio u šumu i sekirom sekao lepu, raskošnu hrastovu granu, donosio je kući, ali je unosio u kuću tek uveče. Uz granu se u kuću unosio naramak slame koja se posipala po podu i nije se sklanjala 3 dana. Slama simbolizuje jasle u štali u kojoj je rođen Isus. Po slami se posipalo oraha i bombona, koje su deca skupljala idući na kolenima i pijučući.
Danas u gradovima, ovakav običaj nije moguće održati, pa se kupuje badnjak-1-2 hrastove grane uz koje se stavi obično šaka slame, grančica drenovog drveta radi snage i zdravlja ukućana i par klasova žita radi obilja u kući sledeće godine. Uz badnjak se obično stavi i posudica sa mladim žitom koje se pripremi nekih desetak dana ranije ili se kupi.
Lako je pripremiti mlado žito: u pliću plastičnu posudu, otprilike veličine 15x10 cm. sipati na dno malo vode, u to staviti pola šake zrna pšenice i ostaviti 2-3 dana da bubri. Kad se pojave prvi znaci klice pšenice, preko sipati tanak sloj fine zemlje za cveće i poprskati bar svaki drugi dan tu zemlju. Ubrzo će pšenica početi da niče i raste. Najbolje je da posuda stoji kraj nekog prozora u sobi koja se greje. Za oko 7-10 dana pšenica će bbiti taman odgovarajuće visine.
Na Badnji dan se obavezno posti, a svečani porodični obrok je večera. Tokom dana domaćica priprema jela za Božić, a domaćin peče pečenicu-prase, mada može i jagnje.
Za večeru se pripremaju obično 2-3 vrste posnih pita-krompiruše, sa pečurkama ili kupusnik, zatim se iznosi posna pogača, pasulj pebranac, pržena riba i na kraju neki posni kolač- pita sa jabukama, bundevara ili samo pečena bundeva, suvo voće i orasi.
posna trpeza za Badnje veče
BOŽIĆ počinje dolaskom POLOŽAJNIKA rano ujutru. Položajnik je prva osoba koja pređe kućni prag, ona treba da donese radost, zdravlje i dobru godinu porodici, pa se još zove i radovan jer mu se ukućani raduju. Položajnik bi zato trebao da bude dobra i čestita osoba. Najčešće se danas dogovara da to bude dete, kao čista i nevina duša. Položajnik kad uđe prvo čestita praznik ukućanima "Mir Božji, Hristos se rodi" a oni odgovaraju "Vaistinu se rodi". Onda položajnik prilazi ognjištu i grančicom badnjaka džara po vatri da se razlete varnice, pri tom govori lepe želje: koliko varnica toliko zdravlja u porodici, koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko stoke u toru, koliko varnica toliko žita u polju, koliko varnica toliko dečice itd. Položajnika zatim domaćin daruje i ponudi ga rakijom i doručkom.
Danas u gradovima retko gde ima peći na drva ili eventualno neki smederevac šporet, pa se taj deo džaranja vatre uglavnom preskače.
BOŽIĆ se slavi u krugu porodice, ne ide se u goste. Domaćica ujutru zamesi pogaču-česnicu u koju stavlja paricu. Za ručak se priprema bogata trpeza-čorba, predjelo može i ne mora, praseće pečenje (najčešće), sarma ili podvarak, razne salate, česnica i sitni kolači ili torta na kraju. Kad se porodica okupi za stolom česnica se rukama svih ukućana okreće i onda svako odlomi parče-kod koga bude parica taj će biti vrlo srećan naredne godine. Dobro je na Božić započeti neki posao u kući da bi čovek bio vredan cele godine.
Božić se slavi 3 dana, ali drugog i trećeg dana može da se ide u goste rođacima i prijateljima.
lomljenje česnice
Božićna trpeza
USKRS je najveći hrišćanski praznik. Nedelju dana pre njega slave se CVETI. Pošto je Uskrs uvek u nedelju, i Cveti su uvek u nedelju. Tog dana se ukućani umivaju vodom iz posebne činije u kojoj je prethodne večeri ostavljeno cveće-da svi budu zdravi i rumeni kao to cveće. Dan pre toga je Lazareva subota, ili praznik VRBICA, kada deca dobijaju neku novu odeću, zvončiće i po nekoliko vrbovih grana. Običaj simbolizuje ulazak Isusa u Jerusalim, jer je narod pred njega bacao cveće i palmine grane i zvonio zvončićima.Kako ovde nema palmi, to se u tu svrhu koriste vrbove mlade grane.
činija za Cveti
Samom Uskrsu prethodi takozvana strasna nedelja u kojoj svaki dan ima neku simboliku, ali je za obične ljude najvažnije da se jaja farbaju na Veliki petak. Nekad su sva jaja farbana crveno kao simbol radosti i novog života, uskrsnuća.
Danas se jaja farbaju raznim prirodnim ili fabričkim bojama, ukrašavaju se na najrazličitije načine već prema sopstvenoj mašti i veštinama.
Prvo ofarbano, crveno jaje se čuva do sledećeg Uskrsa i zove se čuvarkuća. Dan Uskrsa se započinje čestitanjem rečima"Hristos voskrese" i odgovorom "Vaistinu voskrese!"Farbanim jajima se ukućani kucaju i onaj čije jaje pukne mora da ga da pobedniku.
I Uskrs se slavi u porodičnom krugu i ne ide se u goste, barem taj prvi dan.
Na Uskršnjoj trpezi se tradicionalno nalazi jagnjeće pečenje, kuvana, farbana jaja i, kao i za Božić, bogat izbor raznih jela i poslastica. Neki narodi imaju neku posebnu poslasticu koja se pravi samo za Uskrs, kao i što ima posebnih koje se prave samo za Božić. Kod Srba nema tako karakterističnih poslastica.
Uskršnja trpeza
KRSNA SLAVA je još jedan značajan praznik i to samo kod Srba. Tog dana se slavi svetac zaštitnik porodice. Slava se prenosi sa oca na sina. Na slavu se ne poziva posebno, mada danas je to postao običaj, kao što je novokomponovani običaj da se nose pokloni na slavu i da se slava slavi po restoranima. To je, na žalost, izvrtanje tradicije, običaja i samog značenja slave.
Najvažnija obeležja slave su: ikona sveca zaštitnika, slavska sveća, kuvano žito, slavski kolač i vino. Sve ostalo može da bude, ali i ne mora.
Na dan slave domaćin nosi slavski kolač, koji je prethodnog dana umesila domaćica, u crkvu da ga osvešta. Slavski ručak počinje kao i na Božić, okretanjem kolača od strane svih ukućana ili barem domaćina i sveštenika ako je on prisutan u kući. Zatim se čita molitva za zdravlje ukućana.
Nekad je slavski ručak, barem u gradskim sredinama, bio samo u porodičnom krugu. Gosti su dolazili popodne i uveče, iznosilo se prvo žito da se svako posluži, zatim bi se gosti poslužili vinom i rakijom, kolačima koji su se pronosili dva-tri puta da se svi posluže i na kraju se služila kafa. Posle toga bi gosti odlazili, najčešće su obilazili tako bar 2-3 porodice koje slave. Danas je već uobičajeno da na ručak dođe šira familija i prijatelji, slavska trpeza se praktično i ne sklanja jer se gosti stalno smenjuju. Na slavskoj trpezi jela se iznose određenim redom: najpre se postavljaju predjela u vidu raznih pita, projanice, kiflica, suhomesnatih proizvoda i sireva, u jesenjem i zimskom periodu, kada je i najveći broj slava, obavezno se prave i pihtije. Sve to prate 2-3 vrste salata.
Zatim se služi bogata čorba, posle nje idu sarme i punjene paprike i na kraju pečenje-praseće ili jagnjeće. Naravno za kraj ručka stižu sitni kolači i torte i kafa. Služi se vino i rakija, sokovi. Ovo je meni za mrsnu slavu. Neke slave su uvek posne jer padaju u vreme velikog posta, dok neke padnu u posne dane-sredu ili petak. Onda se jelovnik menja u smislu da su pite posne, nema suhomesnatih proizvoda, ali se prave riblje paštete, salate sa ribom, kuva se riblja čorba, sarme i punjene paprike su ili posne sa pirinčem ili orasima ili se u njih stavlja dimljena riba, što je vrlo ukusno. Umesto pečenja se služi veći izbor pržene ribe. Kolači su takođe posni.
Domaćica obično spakuje ponešto sa trpeze, ako ništa drugo, barem kolače, članovima porodice koji ne žive u istoj kući, može i bliskim prijateljima.
obeležja slave
predjelo na slavskoj trpezi
Comments