Nemačka kuhinja nije jedinstvena, kao uostalom i mnoge druge svetske kuhinje. To dolazi otuda što je Nemačka tek od relativno skorih vremena jedna država, ranije su to bile posebne male države. Tako da kad je reč o nemačkoj kuhinji, u stvari, govorimo o regionalnim kuhinjama. Ipak, na pomen nemačke kuhinje, prva asocijacija je kiseli kupus i kobasice, po kojima su Nemci poznati u svetu. Istina je da je nemačka kuhinja mnogo raznovrsnija i puna ukusnih jela.
Nemci veoma vole meso-svinjetinu naročito, ali i neke vrste riba i jegulje. Takođe jako vole dimljena i sušena mesa. Uopšteno govoreći, od povrća se u Nemačkoj najviše koristi krompir, kupus, zatim mahunarke, špargle, pečurke, naravno i luk, šargarepa. Nemci mnogo jedu sir i hleb i imaju veliki broj vrsta i jednih i drugih. Gaji se i jede najviše kontinentalno voće-jabuke, kruške, višnje,ima dosta vinograda, ali se grožđe mahom koristi za proizvodnju vina. Nemci vole da koriste šećer, osim u poslasticama, i u slanim jelima i salatama. Dosta se koriste domaće sveže začinske biljke (mirođija, čubar, krbuljica, plodovi kleke), ali i drugi uvezeni začini kao kim, biber, hren i senf. Jela se najčešće prže i pohuju, dinstaju, često se pravi meso na roštilju, a povrće se jede sirovo, kuvano ili ukišeljeno.
Nemci tradicionalno imaju tri obroka i dve užine. Glavni obrok je do skora bio ručak oko podneva, ali se u sklopu savremenog radnog vremena to promenilo, te je glavni obrok uveče, osim vikendom, kada se jede kao i pre.
Sto se uvek kompletno postavlja.
Dan se započinje tipičnim nemačkim slatkim doručkom koji se sastoji od kuvanog jajeta, putera i džema koji se mažu na sveže pecivo, uz to je obavezan đus od pomorandže, kafa ili čaj. Ponekad se dodaje neki sir ili jogurt, a u novije vreme su popularne žitarice sa voćem. Uglavnom je to laganiji obrok.
Ručak u radno vreme se uglavnom svodi na neki sendvič sa salatom. Vikendom je ručak tradicionalan i počinje supom, zatim dolazi glavno jelo sa mesom, a to je najčešće svinjetina ili neko živinsko meso, uz koje se servira krompir pripremljen na razne načine, zatim omiljene knedle, kao i druge vrste testa-špecle, tašci i slično. Uz to idu i salate od svežeg povrća i na kraju neki lagani desert.
Posle obilnog ručka, večera bude lagana, najčešće u vidu salate, čorbe ili sendviča. Ako je u pitanju večera tokom radne nedelje, onda je to nešto kompletniji i jači obrok.
Uz ručak i večeru se pije pivo, vino( popularno je vino od jabuka i razne vrste belog vina), sekt je takođe popularan( to je penušavo vino slađe i sa manje alkohola u odnosu na francuski šampanjac), sok od jabuka. Rakije i druga žestoka pića se manje piju.
Na severu Nemačke jela su prilagođena blizini Severnog mora, a oseća se i uticaj skandinavskih zemalja. Za razliku od tih severnih regija, u južnim regionima je hrana lakša, zbog bogatstva planinskih reka dosta se jede rečna riba, a jela umnogome liče na jela susedne Austrije i Italije. Centralne regije Nemačke odlikuje mnogo teža i masnija hrana, što je donekle određeno geografskim uslovima. Na zapadu Nemačke se oseća uticaj francuske kuhinje (i obrnuto, u tom pograničnom delu oseća se nemački uticaj na francusku kuhinju). Neka jela danas su prerasla regionalne granice i popularna su širom Nemačke. Tako da kao tipično nemačka jela možemo da pomenemo: mariniranu govedinu Sauerbraten, zatim kiselo pečenje koje se servira sa crvenim kupusom i knedlama, nemački paprikaš Eintopf, rolovane šnicle, krmenadle, berlinsku teleću džigericu sa jabukama i lukom, tu su još i tašci, kariwurst takođe iz Berlina, kuvane ćufte, nemačka krompir salata kao i mnoga druga jela od krompira, ajpren supa, tafelšpiz kao austrijski, naravno neizostavan kiseli kupus bilo sa kobasicama ( kojih opet ima mnogo vrsta) ili sa nekim drugim mesom.
Nemačka kuhinja se ponosi velikim izborom hlebova i peciva, od kojih su najpoznatije perece i bavarske kifle. Hlebovi se prave od svih vrsta brašna-od belog pšeničnog do raznih integralnih vrsta, a najpopularniji je raženi hleb ili mešani raženi hleb. Njihovi hlebovi su dosta tvrđi i teški i često su obogaćeni raznim semenjem.
Nemačka kuhinja je poznata u svetu po kobasicama. Najpoznatije su:
Frankfurter Rindswurst-goveđa kobasica koja se jede kuvana,
Bratwurst kobasica koja se prži ili peče, a može da se pravi od različitih vrsta mesa, Muenchner Weiwurst-bela minhenska kobasica koja se pravi od telećeg i svinjskog mesa uz dodatak slanine,
tu su i krvavice i mnoge druge lokalne vrste kobasica. Neke se karakteristično jedu, na primer: bela minhenska kobasica se skuva u supi ili vodi ili čak u belom vinu, raseče uzduž, ali ne sasvim do kraja, i unutrašnjost se izvadi na tanjir i jede-ovo je malo „uredniji“ način konzumiranja, inače se tradicionalno odgrizu oba kraja i meso iz unutrašnjosti se izsisa, a tvrda opna se baca. Kariwurst je kobasica koja se kuva, pa peče i jede iseckana, prelivena sosom od karija i kečapa i uz pomfrit i zemičku. Nirnberška Bratwurst se peče na roštilju,tradicionalno se jede sa kiselim kupusom, krompir salatom i hlebom. Frankfurter kobasica je dugačka i tanka kobasica od svinjskog mesa, malo prodimljena, kad se skuva jede se sa zemičkom, prelivena senfom ili hrenom, a uz nju se pije vino od jabuka ( za razliku od drugih kobasica uz koje se češće tradicionalno pije pivo). Coburger Bratwurst je bavarska kobasica koja se pravi sa sirovim jajetom, sadrži bar ¾ svinjskog mesa i oko ¼ goveđeg mesa, začinjava se muškatnim oraščićem, limunom i solju i biberom, dugačka je nekih 25cm. i peče se na roštilju, a servira sa krompir salatom i senfom.
Nemačka je poznata i po proizvodnji brojnih vrsta sireva, od kojih su najpoznatiji kvark, Allgauer planinski sir, Romadur-polutvrdi sir jakog ukusa, Kambozola-bavarski plavi sir, zatim sirevi koje su se raširili u Nemačkoj pod uticajem nekih drugih, mahom susednih, kuhinja: Ementaler (originalno poreklo je iz Švajcarske), Limburger (original je belgijskog porekla), Tilsiter ( originalno holandski sir).
Nemci vole i slatke stvari, pa tako imaju neke poznate torte-Švarcvald torta, Bleck forest torta,puter torta, Frankfurtski uskršnji venac, Božićni kolač Stollen, čuveni bavarski krem, puding Rote Gruze, štrudla sa jabukama i šlagom, voćni kolač Streusel sa mrvičastim testom, vrlo sličan kremblu, palačinka sa jabukama.
Zbog priliva brojnih imigranata i gasterbajtera u Nemačkoj su popularne i mnoge strane kuhinje-turska, italijanska, španska i grčka i to se odnosi na takozvanu brzu hranu( doner, pica, tapasi, giros), neke istočnoslovenske kuhinje koje su bile popularne u Istočnoj Nemačkoj pre ujedinjenja, i u poslednje vreme je moderna japanska kuhinja, uglavnom suši.
Comments