Ponekad kad pripremamo neko jelo ono ne ispadne baš kako je trebalo iako smo naizgled uradili sve kako treba i po receptu. To može biti posledica neke greške koju pravimo prilikom njene pripreme, a da toga nismo ni svesni. Evo najčešćih grešaka, a koje je lako ispraviti:
1.NEPRAVILNO ČUVANJE HRANE je jedna od čestih grešaka, bilo da nije dobro, odnosno pravilno držana u frižideru, ostavi ili zamrzivaču. Ne odgovara hladnoća svakoj namirnici, recimo, paradajzu, krompiru, belom i crnom luku, bananama. Neke namirnice će se bolje održati u ostavi ili na sobnoj temperaturi. Važno je i kako je hrana upakovana, jer se jaki mirisi mogu proširiti na sve namirnice.
U frižideru ne treba držati hranu u otvorenim konzervama jer poprimaju ukus metala, treba tu hranu prebaciti u plastične ili staklene posude. Nikada ne treba stavljati vruću, čak ni samo toplu hranu u frižider, jer se na taj način spušta temperature u frižideru i to utiče na ostale namirnice jer brže mogu da se razvijaju patogene bakterije.
Takođe, vrlo je bitno pravilno rasporediti namirnice na policama frižidera.
Gornje police u frižideru imaju temperaturu oko 8 stepeni i predviđene su za čuvanje ostataka od ručka (potpuno ohlađenih i dobro zatvorenih u posudi), kolača i torti, pripremljenih salata dobro upakovanih, takođe i jaja, iako su za njih mesta predviđena i na vratima.
Police u sredini imaju stabilnu temperaturu od 5 stepeni i najmanje vlažnosti, pa je tu dobro držati mleko i mlečne proizvode.
Donja polica ima temperaturu 2 stepena i najbolja je za držanje ribe, mesa i prerađevina od mesa.
Fioke na dnu frižidera su hladne, taj deo je predviđen za povrće i voće. Neko voće, kao jabuke, šljive, nektarine, stajanjem ispuštaju etilen koji ubrzava kvarenje namirnica, pa ih treba čuvati odvojeno od drugog voća ili povrća i upakovano u papirne kese. Voće i povrće ne treba prati pre stavljanja u frižider, jer se pranjem i povećanom vlažnosti ubrzava truljenje, a to posebno važi za svo lisnato povrće.
Vrata frižidera imaju temperaturu 8 do 10 stepeni, pa se u gornjem delu vrata čuvaju jaja, puter, senf, sosovi ili prelivi za salate, a u donjem delu razna pića.
2. DOZVOLJENO VREME ČUVANJA NAMIRNICA je jako važno iz zdravstvenih razloga, ali i jer je dvostruka šteta bacati hranu kojoj je istekao rok, a nismo je upotrebili-kao da smo bacili novac, a sa etičke strane greh je bacati hranu kod toliko gladnih svuda oko nas.
Kupljene namirnice ne bi trebale da stoje na sobnoj temperaturi duže od 2 sata, neke ni toliko, kao sveže meso, na primer, pa meso treba odmah smestiti u frižider ili ako je pogodno spakovano, a neće se ubrzo koristiti, u zamrzivač.
Čuvanje u frižideru:
Kremasti kolači mogu da stoje u frižideru do 3 dana.
Kuvano jelo sa junećim ili svinjskim mesom može da se čuva u frižideru 2 do 3 dana, a sa živinskim ili ribljim mesom samo 1 dan.
Voće uglavnom ostaje sveže u frižideru u fioci oko 3 dana, naravno, neoprano, u papirnoj ambalaži. Isto važi i za povrće, s tim što neka ne treba nikad stavljati u frižider, kao već pomenuti paradajz koji onda gubi uskus, a može da postane i mekan i brašnjav.
Jaja mogu da ostanu sveža oko 4 nedelje.
Sveže mleko mora da se skuva i drži na adekvatnoj polici. Otvoreno dugotrajno mleko u frižideru može da stoji do 3 dana na polici, a prokuvavanjem posle toga mu se malo produžava rok trajanja u frižideru.
Sveže živinsko meso može da se čuva u frižideru maksimalno 2 dana.
Crvena mesa se održavaju u frižideru i do 10 dana, ako su u dobro zatvorenim originalnim pakovanjima, i da nema oceđene krvi. Plastične kutije se ne preporučuju za čuvanje svežeg mesa jer se u njima povećava vlažnost i bakterije brže rastu, odnosno meso se brže kvari. Odleđeno meso u frižideru može da stoji do 2 dana.
Mleveno meso u frižideru može da stoji samo 1 dan jer se vrlo lako kvari.
Suvo meso u frižideru može da stoji 7 do 10 dana, ali dobro zavijeno ili u zatvorenoj kutiji.
Riba u frižideru može da se čuva samo 1 dan, obavezno očišćena, usoljena i u pokrivenoj posudi.
Pečurke mogu da stoje 3-4 dana u paprinom ili kartonskom pakovanju.
Meki sirevi i sireve za mazanje su lako kvarljivi, pa ih je najbolje držati u srednjim pregradama na temperaturi od 4-6 stepeni. Sirevi sa plemenitom plesni podnose i nešto veću temperaturu, a čuvaju se umotani u šupljikavu foliju; sirevi koji su već isečeni moraju da se dobro umotaju u foliju i dobro zatvore u plastičnu kutiju.
Frižider u kome se namirnice adekvatno čuvaju nema nikakav miris. Ako se pojavi neprijatan miris u frižideru to je znak da je neka hrana počela da se kvari jer je predugo ili neadekvatno čuvana.
Ako se desi da nestane struja, ne treba otvarati vrata frižidera ili zamrzivača. Na taj način namirnice su zaštićene u frižideru 4 sata, u zamrzivaču čak 2 dana.
Čuvanje namirnica u zamrzivaču:
Različita hrana ima različito vreme za koje može da se čuva u zamrzivaču bez promene kvaliteta, ali kvalitet će opadati ukoliko duže stoji. Ako hrana koja se čuva u zamrzivaču nije dobro upakovana, pa dođe u kontakt sa vazduhom pojaviće se promene u njenom izgledu, jer niska temperatura izvlači vlagu iz namirnica i isušuje ih. Za pakovanje hrane za zamrzivač najbolje je koristiti aparat za vakumiranje ili kese sa zipom.
Voće u zamrzivaču može da se čuva od 6 do 12 mjeseci, a povrće od 8 do 10.
Sirovo meso i piletina može da stoji u zamrzivaču do godinu dana, a riba 3 do 6 meseci, zavisno da li se radi o masnoj ili nemasnoj vrsti ribe i mora da bude potpuno očišćena pre zamrzavanja. Već skuvano meso može da stoji u zamrzivaču oko 6 meseci. Najkraće može da stoji u zamrzivaču mleveno meso, do 4 meseca. Suvo meso, bilo koje, gubi ukus i aromu stajanjem u zamrzivaču, pa se to ne preporučuje, ali ako se ipak stavi, može da stoji oko mesec dana.
Čuvanje namirnica u ostavi:
Crni i beli luk i krompir je najbolje držati u papirnim kesama ili u otovrenim posudama od pruća u ostavi, na hladnom, tamnom i suvom mestu. U ostavi se čuvaju i paradajz, plavi paradajz, tikvice i krastavci. Takođe se u ostavi čuvaju i banane, avokado i mango na primer, ali i limun i ostali citrusi.
Brašno, šećer, razne pahuljice i semenke, testenine, pirinač i pasulj čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama, nikako plastičnim; mogu da se čuvaju i u originalnoj papirnoj ambalaži, ali onda postoji mogućnost da ih napadnu moljci. Nije loše odmah posle kupovine ovih namirnica staviti ih u zamrzivač na par dana, na taj način se unište eventualna jajašca insekata u namirnicama. Dalje se čuvaju kako je već opisano. Začini se isto tako čuvaju. Pošto začini mogu dosta dugo da se čuvaju, moraju da budu u dobro zatvorenim, staklenim teglicama, da ne bi izgubili aromu.
Hleb je najbolje čuvati u kutiji za hleb, zamotan u lanenu krpu određenu samo za tu svrhu. U ostavi se čuvaju i druge namirnice, kao čokolada, razni kupovni keksi, ulje, sirće, neotvorene konzerve, razne semenke koje se koriste u kuvanju (suncokret, lan, bundevine semenke, susam) i slične namirnice.
3. NEPRAVILNO ODMRZAVANJE HRANE takođe utiče na ukus spremljenog jela, ali je prilika za brzi rast nepoželjnih bakterija. Zato je pogrešno odmrzavati hranu na sobnoj temperaturi.
Meso je najbolje polako odmrzavati u frižideru, a može i da se stavi u kesu sa zipom, pa u hladnu vodu da se postepeno odmrzne. Može da se odmrzava i u mikrotalasnoj rerni. Ako se meso koristi za kuvano jelo ili čorbe i supe, ne mora uopšte da se odmrzava, već se stavi zamrznuto u vruću tečnost. Meso se lakše odmrzava ako je isečeno na manje ili tanje komade.
Riba se odmrzava kao i svako drugo meso.
Povrće se uopšte ne odmrzava, jer je pre zamrzavanja blanširano (tako bi trebalo da je urađeno), pa se stavlja direktno u posudu u kojoj se kuva u vrijuću vodu. Baš zato što je već blanširano, povrće se i kuva kraće nego sirovo povrće.
Voće se odmrzava, ali nikad ne može da zadrži svoj početni oblik, uglavnom više liči na voće iz kompota. Neko voće, kao višnje, mogu da se stave u cediljku da se odmrzavaju i da se odvoji sok, zavisno od toga za šta planira da se upotrebi. Ako se voće planira za neki kolač ili pitu, može da se delimično odmrzne, stavi tako u kolač, ali se pospe prezlama ili grizom koji će tokom pečenja upiti oceđenu tečnost iz voća, samim tim od voća se nište ne gubi.
Jednom odmrznute namirnice ne smeju se ponovo zamrzavati, sem ako u međuvremenu nisu termički obrađene,tj. skuvane, pa se zamrznu kao ostatak kuvanog jela. Tada moraju da budu u dobro zatvorenoj plastičnoj posudi koja neće da curi, u njoj mogu drugi put i da se odmrzavaju ili da se prebace u šerpu u kojoj će se polako odmrznuti do upotrebe.
4. GREŠKE PRI PRIPREMI MESA mogu da budu uzrok nezadovoljavajućem ukusu jela. Ako se meso stavlja direktno iz frižidera u vrelu rernu ili na vruć tiganj rezultat će biti spolja prepečeno meso, a iznutra nedopečeno. Meso iz frižidera treba izvaditi na sobnu temperaturu 1 sat pre pripreme.
Greška je i staviti meso ili povrće na nezagrejan tiganj i hladno ulje, jer će se onda zalepiti za dno posude, a i verovatno će upiti više ulja nego što bi inače. Takođe, ispohovano meso nikad ne treba ostaviti u tiganju sa uljem u kom se pržilo iz istog razloga-upiće previše ulja. Pravilan postupak je da se na ringlu prvo stavi tiganj bez ulja da se zagreje, pa se sipa potrebna količina ulja i tek kad se ulje zagreje na potrebnu temperaturu, stavljaju se namirnice koje se pripremaju.
5. ČESTA GREŠKA JE I PRIPREMA HRANE NA VEĆOJ TEMPERATURI nego što treba. Ako je temperatura u rerni ili na ringli prejaka tokom pečenja ili prženja, hrana će se prepeći spolja, dok će u sredini ostati nedopečena, sirova (isto kao kod stavljanja hladnog mesa u zagrejanu rernu), a svakako će biti neukusna.
6. ČESTO OTVARANJE VRATA RERNE takođe je česta greška. Svaki put kad se vrata rerne otvore, temperatura u rerni se smanjuje za oko 60 stepeni. Najbolje je ne otvarati uopšte vrata tokom predviđenog vremena za pečenje, već tok pečenja proveravati kroz staklo na rerni i uz osvetljenje iz rerne.
7. Pripremljeno jelo može biti nazadovoljavajućeg ukusa i zbog POGREŠNE UPOTREBE ZAČINA, kako po količini, tako i kao pogrešan izbor ili kombinacija začina. Ponekad se desi da se jelo presoli ili se stavi previše nekog drugog začina, ili pak premalo. Naravno da to delimično zavisi i od sopstvenog ukusa. Ne mogu svi začini ni da se kombinuju, pa treba naučiti ponešto o začinima i njihovoj pravilnoj upotrebi. O tome možete više da pročitate na linku https://www.kuhinjomokosveta.com/post/začini-o-svakom-po-nešto Neke mešavine možete i sami da napravite po receptima kojih takođe ima na sajtu kuhinjomokosveta.com Količinu soli možete da samnjite u jelu, a ako dodate suvi bosiljak, jelo će ipak imati zadovoljavajuću slanost.
8. PRIPREMA TESTA ZA KOLAČE ILI HLEB i peciva ne može da se izvodi isto čak i kad su sastojci isti ili slični. Testo za hleb mora da se duže mesi da bi se razvio gluten, dok testo za kolače treba da bude vazdušastije i mekše, pa se zato mesi laganim pokretima da bi se zadržao vazduh u smesi.
9. PONEKAD KOD NEPRAVILNOG DRŽANJA HRANE, bilo u frižideru ili ostavi, na namirnicama može da se POJAVI BUĐ. Ako se to desi na povrću, zahvaćeni deo može da se odseče i ostatak da se upotrebi. Ali pojava buđi na hlebu , siru koji nije od onih sa plemenitim plesnima, mlečnim ili suhomesnatim proizvodima, načetim teglama džema ili na primer, ajvara i sličnim namirnicama uglavnom znači da je hrana poprimila miris i ukus buđi čak iako je sama buđ skinuta sa površine. Takva hrana nije više za upotrebu.
10. TREBA ZNATI PRAVILNO SKUVATI TESTENINU, kako to inače rade Italijani, da bi se dobio pravi ukus pripremljene paste. Najbolje je kuvati je po uputstvu sa kese. Za svaku vrstu može da bude naznačeno drugačije vreme kuvanja da bi testenina bila „al dente“. Testeninu uvek treba staviti u dosta provrele i posoljene vode i nikad je ne treba posle kuvanje i ceđenja ispirati hladnom vodom. Ako se testenina ispere hladnom vodom gubi se skrob sa njene površine, a on je zaslužan za bolje prijanjanje sosa. Iz istog razloga nikad ne treba u vodu u kojoj se kuva testenina dodavati ulje, na takvu testeninu se ne bi dobro hvatao sos. Obe stvari-i ispiranje hladnom vodom i stavljanje ulja u vodu u kojoj se kuva testenina- rade se da se testenina ne bi slepljivala posle kuvanja. Ipak, ako se kuvana testenina odmah posle kuvanja sipa u sos i servira, nema opasnosti da će se to desiti.
11. Ponekad se desi da je POSUDA U KOJOJ SE PRIPREMA HRANA NEADEKVATNE VELIČINE i da je pretrpana u želji da se skrati vreme pripreme. Ako se u posudu u kojoj se hrana priprema stavi previše namirnica, naglo se snižava temperatura kuvanja ili prženja, samim tim se hrana neravnomerno prži ili kuva. Isto tako, pošto namirnice ispuštaju određenu količinu vode tokom pripreme, ta voda stvara vlagu i u tiganju se hrana više ne prži nego, praktično, kuva, tj.dinsta. Zato je bolje pržiti namirnice u više tura, hrana će biti bolje pripremljena i ukusnija.
Comments