Nemačka je jedna najvećih proizvođača sira. Oko 2/3 nemačkih sireva od preko 600 različitih vrsta, se proizvode u Bavarskoj, dok se ostali proizvode u alpskom regionu južne Nemačke-Alganu, zatim u regijama Šlezvig - Holštajn, Meklenburg–Zapadna Pomeranija i Saksonija–Anhalt.
Imigranti su doneli i neke svoje tradicionalne recepte za sireve, pa je ponuda sireva veoma raznolika. Njihov uticaj se vidi u proizvodnji sira Tilsiter, koji je holandskog porekla, Limburger belgijskog porekla, Ementaler švajcarskog porekla, Romadur–polutvrdi kravlji sir jakog ukusa, jedan od najpopularnijih u Nemačkoj, a pravi se još i u Belgiji.
Neki od najpoznatijih nemačkih sireva su:
CAMBOZOLA ili bavarski plavi sir je sir od kravljeg mleka nastao kao kombinacija sireva u stilu francuskog kamambera i italijanske gorgonzole. Patentirala ga je 1900 god. i proizvela nemačka kompanija Hofmeister-Champignon. U engleskom govornom području je poznat kao plavi Bri.
Napravljen je kombinovanjem Penicillium camemberti i plavog Penicillium rokueforti kalupa koji se koristi i za pravljenje Gorgonzole, Rokfora i Stiltona. Kambozola ima glatku, kremastu teksturu sa diskretnim plavim ukusom, znatno blažim u odnosu na druge plave sireve.
Čak i ljudi koji ne vole plave sireve zato što su „prejaki“ mogu da zavole i jedu ovaj sir.
Dobro se slaže sa pšeničnim pivom i vinima kao što su Prosecco, Sauvignon Blanc i Sancerre.
ALGERl je sir iz regije Allgau, koju su naselili švajcarski alpski ovčari. Počeli su da ugrađuju svoje tehnike pravljenja sira, uzimajući inspiraciju iz tradicionalnog švajcarskog ementala. To je dovelo do proizvodnje novih sorti sireva, ali i do oplemenjivanja postojećih sorti, posebno planinskog sira Bergkase. Algeri je planinski sir od sirovog kravljeg mleka. Ima slatkast, kremast ukus, ima sitnije rupice u sirnom mesu u odnosu na ementaler, sazreva od najmanje 4 pa do 16 meseci, mastan je-45 do 49%, dok je slanost različita. Kolut ZOP Allgauer Bergkase sa zrelom korom težak je 15 do 50 kg.
QUARK je vrsta svežeg, belog, mladog, neslanog sira napravljenog od mleka. Iako je sličan italijanskoj rikoti, razlikuje se od nje jer se pravi od mleka, a ne od surutke, kao rikota. Mleko se ukiseli dodavanjem mlečnih bakterija, pa se procedi kada se dovoljno zgruša.
Tradicionalni kvark se pravi bez sirila, ali se u modernim mlekarama obično dodaju male količine sirila.
U baltičkim i mnogim slovenskim zemljama poznata je verzija kvarka pod imenom tvarog ili nekim sličnim tome. I u brojnim drugim kuhinjama-od francuske, preko bliskoistočnih, pa do skandinavskih-postoje slične verzije belih, svežih sireva.
Kvark ima nizak sadržaj masti, a razlikuju se dve verzije; prva je mekša, kremastija, slična po teksturi pavlaci i manje je masna, dok druga je nešto čvršća, mrvljiva i njoj je dodata naknadno mala količina mlečne masti. Inače, popularno je dodavanje raznih biljnih namirnica u kvark, kao što je peršun, beli luk, paprika itd. Koristi se kako za neka slana jela poput punjenih peciva i sendviča, uz kuvani krompir, tako i za kolače jer nije slan.
MILBENKASE je jedan od najneobičnijih nemačkih vrsta sireva. Pravi se tako što se kuglice od kvarka začinjavaju kimom i solju, ostavljaju da se osuše, a zatim se ostavljaju u drvenoj kutiji u kojoj se nalazi raženo brašno i sirne grinje oko tri meseca. Enzim koji izlučuju grinje izaziva sazrevanje sira. Ukus je pikantan sa gorkom notom koja se povećava sa sazrevanjem, Proizvođači tvrde da svi koji jedu ovaj sir prestaju da budu alergični na grinje.
Comentários