Marokanska kuhinja je egzotična, puna opojnih začina. U njoj se prepliću kuhinje Berbera, Jevreja, Arapa, Španije, pa je stvorena autentična kuhinja koja pršti od ukusa, mirisa, boja i tekstura. Aromatični gulaši, tažini, kuskus, začinjene i zaslađene salate, različite vrste peciva i orijentalnih slatkiša najpoznatiji su iz gastronomije ove zemlje. Nomadski način života marokanskih starosedelaca uslovio je specifičan način pripreme hrane. Radi se o tome da nomadi nisu imali peći na kojima bi kuvali, pa su hranu pripremali na otvorenim ognjištima u specijalnim,glinenim posudama zvanim“tažin“. U ovoj posudi se jelo kuva u sobstvenom soku, a po posudi je nazvano i marokansko najpoznatije jelo. U Maroku se sva hrana termički obrađuje, čak i neke salate, mada su salate ipak najčešće sveže.
Tipičan ručak počinje s nizom toplih i hladnih predjela, salata, zatim dolaze na red nacionalna jela. Hleb se jede uz svaki obrok, a imaju zaista ukusan hleb u obliku pogače, koji lome na zalogaje. Južni Maroko poznat je po začinima i slatkišima. Meso se tradicionalno sprema u sosu od nane, maslinovog ulja i ceđenog limuna i narandže. U severnom Maroku preovlađuju orašasti plodovi i voće kao što su jabuke, smokve i kruške. Nijedno kuvano jelo ne može da prođe bez korijandera i belog luka. Jela se prave od jagnjetine, govedine, ovčetine ili živinskog mesa sa dosta različitog povrća – patlidžana, luka, repe, paprike, tikvica, mahunarki, šargarepa, leblebija i začina, a karakterističnu aromu dodaju mu sušene kajsije, urme, suvo grožđe i bademi. Hrana se nabavlja na bazarima gde su tezge pune voća, sušenog i svežeg, od koga možete odmah da dobijete sveži sok, zatim prodaju se razne vrste maslina, brojni začini od kojih miriše ceo bazar. Od začina koji se koriste ima najviše korijandera, nane, mlevene paprike, kurkume, cimeta, kumina, anisa i raznih mešavina.
Svakako da je najpoznatije marokansko jelo TAŽIN, mada je to zajednički naziv za razna jela pripremljena u posudi koja se tako zove. Posuda je glinena, sa konusnim poklopcem. Jela u njoj se spremaju sa raznim vrstama mesa ili ribe uz dosta povrća, a dodaju se i sušeno voće i orašasti plodovi i, naravno, brojni začini. Često se dodaje limun, svež, ukiseljen ili ušećeren, a od začina je obavezan šafran, đumbir i korijander. Poznate su kombinacije, recimo, piletina sa maslinama i limunom, riblji tažin sa lukom, šargarepom i paradajz sosom, gde se takođe dodaje gotovo obavezan limun i masline, jagnjetina sa kruškama. Tažin se dugo kuva, a jede se sa hlebom koji se umače u sos. Često se uz tažin servira autentično marokansko jelo TAHCHIN MORGH od pirinča.
Drugo, takođe vrlo poznato, čak nacionalno, marokansko jelo je KUSKUS. To je jelo koje u osnovi ima testeninu od prerađene na poseban način durum pšenice, lako se priprema prelivanjem vrele vode ili supe, pa je spremno u roku od desetak minuta.Kuskusu se zatim dodaje povrće po izboru, začini, može i meso, ali pravi se često i bez mesa.
HARIRA je najpoznatija marokanska supa.Pravi se od piletine, začinjava se zaprškom od brašna i jaja, a dodaju joj se šafran, cimet. Osim nje, poznata je i supa BISARA, od belog pasulja.
BASTILA je vrsta pite koja se nekada pravila od golubijeg mesa, a danas se pravi od piletine i mlevenih badema, uz dodatak suvog grožđa, limuna, meda. Preliva se sosom od luka, začinjenim šafranom, cimetom, kardamomom, korijanderom i drugim začinskim biljem. Zatim se uvija u kore kao naše pite i posipa cimetom i šećerom.
Čuvene su tradicionalne marokanske poslastice napravljene od najfinijih sastojaka. Osim klasičnih arapskih poslastica tipa baklava i sličnih, marokanci imaju i svoje karakteristične poslastice.
MSEMEN je vrsta tanke, četvorougaone palačinke koja se služi sa medom i puterom, često se jede za doručak u Maroku. M’HANNCHA, što znači „zmija“, je tradicionalni marokanski desert specifičnog oblika. To je pita sa slatkim bademom, začinjena cimetom i pomoranđžinom vodicom. BAGHRIR su “palačinke sa 1000 rupica”, specifično se prave tako da ostanu rupice u koje se tope med i maslac, stvarajući nevjerovatan ukus. KAAB EL GHZAL je tradicionalni marokanski kolač čije ime znači u prevodu „ gazelini rogovi“. Ovaj kolač se priprema od lisnatog testa i puni se pastom od badema i šećera. Marokanci vole umesto slatkiša da se zaslade voćem. Omiljeno voće su banane, pomorandže, limun, nar, urme, smokve.
Najpopularnije piće u Maroku je čaj od nane. Pije se svakodnevno, više puta, sa porodicom ili prijateljima. Uvek je jako zaslađen, a služi se i sa šećerom u kockama pored čaše. Čaj se sipa na poseban način, sa visine i iz dva puta, da bi se u čaj unelo dosta vazduha i mehurića. Osim čaja dosta se piju sveži sokovi. Alkohol se ne koristi, bar ne zvanično.
jagnjetina sa kuskusom, topla salata od plavog patlidžana sa sirom, sos od nane...
Comentários