Jako je važno kupiti sveže meso, jer je meso lako kvarljiva hrana. Iako kupovina mesa i ribe na pijaci omogućava da bolje vidite ili čak dodirnete meso, to nije preporučljivo jer ta mesa nisu uvek pregledana od strane sanitarne inspekcije, a takođe imajte u vidu da i drugi kupci takođe mogu i žele da dodirnu to meso, što je vrlo nehigijenski. U velikim supermarketima meso je pregledano, ali je često zapakovano, pa se ne može baš dobro oceniti njegova svežina po mirisu i dodiru. Mora se onda osloniti na deklaraciju i rok upotrebe. Možda je najbolje kupovati u mesarama gde je moguće i videti i pomirisati željeni komad mesa.
Meso treba prilikom kupovine ispitati i gledanjem i dodirom i mirisom.
Sveže meso ima jedva primetan, blag miris mesa. Svaki jači ili neprijatan miris govori da meso nije sveže. Pileće meso, ako je sveže, praktično i nema miris, dok jagnjetina ima svoj specifični miris, koji gubi ako je bila zamrznuta.
Na dodir meso ne sme da bude ljigavo, lepljivo i neelastično, odnosno, kad ga pritisnete, ne sme da ostaje udubljen trag. Tekstura mesa mora da bude ujednačena i čvrsta, prošarana tankim žilicama.
Po izgledu, meso mora da bude suvo i bez tragova krvi, sok koji izlazi iz mesa mora da bude bistar. Isečeno mseo po ivici mora da bude ružičasto, a ne potamnelo, što bi bio znak da dugo stoji.
Masnoća prisutna na mesu ne sme da bude siva, lepljiva ili sluzava, to bi bio znak da meso nije ispravnog kvaliteta. Ako je prisutna masnoća žuta to je mseo od starije životinje.
Boja mesa mora da bude odgovarajuća za vrstu mesa-svinjsko ružičasto, juneće crvenkasto, pileće bele do žućkaste boje. Što je meso tamnije, znači da je i starije, a samim tim i žilavije i tvrđe. Tamniju crvenu boju meso dobija i kad dugo stoji izloženo vazduhu u vitrini. Meso nikako ne sme da ima sive ili crnkaste delove-takvo meso ne treba nikako kupovati.
Najteže je odrediti svežinu mlevenog mesa, zato je najbolje kupiti meso u komadu i tražiti da ga mesar na licu mesta samelje.
Kod kupovine ribe treba obratiti pažnju na oči, škrge i kožu. Sveža riba ima bistre oči, škrge su rozikaste i sjajne, a koža sjajna, svetla, preliva se kao duga, klizava je na dodir. Miris bi trebao da bude tipičan na ribu i vodeno bilje, ili bar neutralan miris, ali nikako ne kiselkast, kao kod kiselog kupusa. Mutne oči i koža koja nije sjajna, koja je sluzava, govore da riba nije sveža. Kod takve ribe škrge su sivkaste i prekrivene mutnom sluzi.
Meso sveže ribe mora da bude čvrsto. Unutrašnjost ribe takođe treba da bude ružičasto-crvenkasta. Kad se biraju riblji fileti boja mesa i čvrstoća su jako važni, jer se ne vide ni oči ni škrge. Sveži fileti su čvrstog i elastičnog mesa, svetle boje, a ako je meso mekano na dodir ili je promenilo boju u sivkastu ta riba nije sveža.
sveža riba
コメント