Med je, to svi znamo, vrlo zdrava namirnica, ako je pravi. Pravi med prirodno kristališe u vrlo sitnim kristalima.
Med se rastapa, da bi se pretvorio opet u tečno stanje, samo na nižoj temperaturi, i najbolje da tegla stoji u šerpici sa vodom. Med ne sme da proključa, ako se to desi on gubi svoja zdrava svojstva i kvalitet.
Med se jede isključivo drvenom ili plastičnom kašičicom, jer u dodiru sa metalom dolazi do procesa oksidacije.
Med nije dobro uzimati tako što ćete kašičicu meda staviti u usta i onda je progutati i zaliti čašom vode. Pravilno je ili kašičicu meda rastvoriti u čaši vode ili čaja ili limunade ili kašičicu meda staviti u usta, a onda držati med u ustima da se polako otapa i klizi u želudac, ovo je naročito važno za šumski med koji je najteži za želudac.
Poznato je da postoje 3 vrste meda: bagremov, koji zovu i kraljevskim medom, livadski, koji je najčešći, i šumski, koji je vrlo redak.
Bagremov med je vrlo svetle boje, pošto je samo od bagrema, sadrži samo njegov polen, pa je pogodniji za ljude sklone alergijama.
Livadski med je zlatno žute do smeđe boje, sadrži polene raznih livadskih biljaka, pa može da izaziva alergije kod osetljivih ljudi. Ponekad proizvođači kaću da je livadli med od samo jedne vrste livadskog bilja, recimo lavande ili kantariona, to je moguće samo ako pčele idu na pašu tamo gde su plantaže te jedne vrste bilja.
Šumski med je vrlo redak, nema ga svake godine, već, otprilike, ga bude svake druge ili treće godine. Kod nas ga ima na juggu Srbije. Ovaj med je vrlo taman, znatno je teži za varenje, ali je do 10 puta bogatiji mineralima, naročito gvožđem, od bagremovog i livadskog, i do 10 puta ima jače antibakterijsko dejstvo.
Desenzibilizacija
Osobe sklone alergijama mogu da se desenzibilišu tako što u periodu kad u vazduhu nema polena od cvetanja biljaka, a to je od novembra do februara, počnu da uzimaju male doze bilo kog meda: prvih par dana bukvalno samo da umoče čačkalicu, a onda po malo da povećavaju količinu. To treba ponoviti i sledeće godine da bi desenzibilizacija bila kompletna.
PERGA je pčelinji proizvod, u stvari, to je fermentisani polen. Nastaje tako što pčele, kad donesu polen u košnicu, zaliju ga svojim enzimima (čiji je sastav još uvek nepoznat) i nektarom. Zna se da je ovaj proizvod izuzetno zdrav, on omogućava da pčele ostanu zdrave i važan je za njihovo preživljavanje.
Kod ljudi dokazano je da pojačava imunitet, snagu mišića, odbranu od virusa i bakterija, pa samim tim štiti i naš organizam od raznih infekcija.
perga u medu sa svim drugim pčelinjim proizvodima (propolis, mleč, cvetni prah) i drveni pribor za uzimanje meda
Comments