Grčka kuhinja je jedna od najstarijih evropskih kuhinja. Još u antičko doba, kuvari su bili cenjeni isto kao i filozofi. Geografske odlike su jako uticale na njenu kulturu i kuhinju. Kao i kod drugih nacionalnih kuhinja, i na grčku kuhinju su uticale susedne zemlje. Od drugih nacionalnih kuhinja je izdvaja kombinacija jedinstvenih sastojaka koji se koriste u kuhinji, okruženje u kojem se servira hrana i grčka filozofija obedovanja. Uživanje u svakom obroku u krugu porodice i prijatelja, druženje sa prijateljima uz dobro jelo, opuštena, neformalna atmosfera u restoranima i tavernama, jednostavnost deo je grčke životne filozofije i spada u sastavni deo društvenog života. Uvek sveže namirnice, neograničena upoteba aromatičnog začinskog bilja, maslinovo ulje koje je prisutno u svim jelima i jednostavan način pripreme, prepoznatljive su karakteristike grčke kuhinje. Po grčkoj tradiciji, sva spremljena jela, postavljaju se na sredinu stola, odakle gosti biraju jela po sopstvenom ukusu i želji. Koristi se ono voće i povrće koje dobro uspeva na njihovom tlu i odličnog je ukusa i kvaliteta, odlično maslinovo ulje, začinske trave kojima obiluju njihove planine i pašnjaci i koje se bere u selima i planinama (origano, bosiljak, nana, ruzmarin…), a poznato je po snažnom mirisu i lekovitim svojstvima. Pošto u Grčkoj koze i ovce slobodno pasu na livadama i hrane se aromatičnim biljkama, njihovo meso je izuzetno kvalitetno i ima specifičan ukus, kao i odlični sirevi od njihovog mleka. Grčka kuhinja je poznata i po zastupljenosti sireva, a naročito fete. Feta se pravi od ovčjeg mleka i nezaobilazan je sir u skoro svim grčkim salatama. Posebno je značajno okruženje u kojem se jede-na obali mora, sa divnim pogledom, u senkama starih maslina,uz obilje divnih mirisa koji se šire iz kuhinja. Pošto je okružena morem, Grčka je „raj" za ljubitelje morske hrane, ima svega, od riba do hobotnica. I sve je vrlo sveže.
Grčka je podeljena na 10 regija, pa je u njenoj kuhinji prisutna velika raznolikost i svaka regija je poznata po određenim specijalitetima. Grčka kuhinja je tipično mediteranska. Samim tim što je na jugu, raznovrsno voće i povrće je na raspolaganju tokom cele godine. Kuhinju odlikuje širok asortiman jela, popularan u mnogim evropskim zemljama. Ishrana je orjentisana na masline, tikvice, jogurt, vino, lišće vinove loze, med i tanke kore od testa koje se koriste kako za slana tako i za slatka jela. Glavni deo ishrane je riba. Jagnjetina, kao i suvlaki su veoma čest izbor. Supa i nije baš zastupljena na meniju zbog vruće klime. U ponekim tavernama u se mogu naći čorbe i supe, kao npr. čorba od pasulja “fasolada” ili goveđa supa “vrasto”. Tipično grčko jelo sadrži paradajz, patlidžane, tikvice, krompir, razne vrste mahuna, bamija, zelene paprike i luk. Izuzetno blaga klima pogoduje da se povrće uzgaja na potpuno prirodan način, što se odražava i na kvalitet i pun ukus.
Od svih vrsta povrća pripremaju se najrazličitije salate. Grci vole predjela od povrća pa se često na početku obroka konzumiraju rotkvice ili masline, neka lagana salata (grčka, caciki, malidzano), male pitice sa sirom ili mesnim nadevom, sarmice od vinovog lišća, povrće prženo u dubokom ulju ili neki sos koji se servira uz tanke hlepčiće. Grčka kuhinja je poznata brojnim vrstama sireva od kojih je najpoznatija feta. Njihova kuhinja obiluje začinima, najbolje uspevaju origano, nana, beli luk, mirođija, bosiljak, kao i slatkasti začini poput cimeta i muskatnog oraščića, naročito u severnom delu Grčke, gde se često koriste kao dodatak mesnim jelima i jelima od povrća. Cimet je uz med neizostavan sastojak brojnih grčkih poslastica. Klima i reljef imaju važnu ulogu u pogledu mesa. Mnogo češće uzgajaju ovce i koze nego ostale vrste stoke. Iz tog razloga ređa je upotreba govedine i teletine. Riba se često priprema, naročito u priobalnom području. Prema običajima, Grci svaki obrok započinju aperitivom i to najčešće “ouzom”. Slično piće je i rakija “tsipouro” . Metaksa je takođe poznato piće koje se pije uz hranu i veoma je slično brendiju. Nakon aperitiva slede predjela kojih može biti i veći broj, jer Grci ih vole i uživaju u polakom pijuckanju i jelu . Predjela se u Grčkoj nazivaju “meze“, kao i u Turskoj, a serviraju se uz spomenute rakije ouzo ili tsipouro. Ako se služe sosovi, onda uz njih ide tanki hleb koji zovu pita. Najpoznatija grčka predjela su: Bujurdi sa feta sirom i paradajzom Bourekakia – male mesne pite poreklom sa Krita Tiganita – razne vrste povrća poput tikvica ili patlidžana pohovane u smesi od jaja Dolmades – sarmice od vinove loze punjene pirinčom i drugim povrćem, a i meso može biti uključeno Horiatiki salata – poznata grčka salata s maslinama, feta sirom, povrćem i klasičnim dresingom na bazi maslinovog ulja Tzatziki – sos od jogurta sa dodatkom krastavaca i belog luka, jede se uz pita hleb Tiropita – slana pita sa sirom Spanakopita – slana pita sa spanaćem koja je jako popularna i u fast food verziji Loukaniko-svinjska kobasica, aromatizovana korom pomorandže, lukom, korijandrrom i vinom, pa delimično sušena.
Glavni dnevni događaj je ručak koji je zapravo procesija hrane postavljene na sto neposredno posle pripremanja. Sreda i petak tradicionalno su bezmesni, posni dani u Grčkoj, kao i u našoj kuhinji. Porodični ručak kao i u Italiji, Španiji i Francuskoj može trajati po nekoliko sati. Jede se polako i prave se velike pauze, pije se vino, zabavlja se i ćaska u društvu za vreme ručka ili večere. Na taj način hrana se bolje žvaće, a sa varenjem nema problema. Kroz zajedničke obroke gde se okupljanju čitave porodice, Grci neguju prijateljske i porodične odnose. Međusobno se bolje razumeju i jedni drugima su bolja podrška u svim životnim situacijama.
Grčka kuhinja podrazumeva konzumaciju i voća i orašastih plodova kao glavnog jela, to nisu samo prilozi. Od glavnih jela možete izabrati nešto sa povrćem, mesom ili ribom, recimo musaku, pasticio, male ćuftice, suvlaki ili giros koje ćete naći i kao brzu hranu na gotovo svakom ćošku, zatim kleftiko, stifades, papučice od patlidžana (melitzanes papoutsakia), fasoladu, Iraklion itd.
Grčka pića
Prema običajima, Grci svaki obrok započinju aperitivom i to najčešće “ouzom”. Alkoholno piće uzo je jedna od prvih asocijacija na Grčku. Proizvodi se od destilovanog grožđa uz dodatak anisa. Mnoge ukus podseća na apsint. Ovo piće je providno i bistro, te se može uporediti i sa našom rakijom. Uzo, zapravo, i jeste neka vrsta rakije, Pije se pomešan sa vodom i nekoliko kockica leda i limunom I onda postaje mlečno bele boje. Ne proizvodi se nigde u svetu osim u Grčkoj. Ouzo je 100% grčki proizvod i grčko nacionalno piće. Pored anisa u ovo piće se dodaju i cimet, korijander, karanfilić, komorač, mastika, a može se naći i bez ikakvih dodataka, tako da postoji veliki broj varijacija ovog pića.
Uzo nije jedino grčko piće. Tsipouro je takođe vrsta rakije, pravi se od belog grožđa. Grci ga obično služe ledeno, uz „meze“, grčku fetu i masline. Cipuro se ne pravi u čitavoj državi, već se lokalno proizvodi u Sarti na Halkidikiju. Uzo ima manji procenat alkohola od cipura koji sadrži od 40-50%.
Vino je izuzetno povezano sa grčkom tradicijom i mitologijom, jer je to piće bogova.
Vrsta grožđa od koje se pravi tradicionalno vino neretko uspeva samo na području Grčke. 75% grožđa na teritoriji Grčke je belo i od njega se pravi belo vino. Ipak imaju i nezaboravna crna vina. Ona su obično skuplja. Izbor grčkih vina je veliki: od onih sa voćnom slatkom aromom, do gorčih. Najpopularnije sorte belog grožđa su: Savatiano, Robolla, Assyrtico i Malagousia. Sorte crnog vina: Liminio, Kotsifali, Xinomavro i Mandilaria. Retsina je poznato, jeftino belo vino oplemenjeno borovim iglicama/smolom.
Metaksa je takođe poznato piće, starije i od modernih Olimpijskih igara, a i prvo alkoholno piće koje je konzumirano u svemiru. Pije se uz hranu i veoma je slično brendiju. Napravio ga je Spyros Metaxas 1888. godine. Priprema se mešanjem konjaka, vina od nekoliko sorti grožđa i aroma. Sazreva u hrastovim burićima od 3 do 30 godina, što se prikazuje i na ambalaži oznakama za kvalitet – 3 zvezdice, 5 zvezdica, 7 zvezdica, 12 zvezdica. Metaksa spada u najukusnija i najcenjenija alkoholna pića na svetu, gde kao brend nalazi na pedesetom mestu. Cikudija je još jedno piće lokalne proizvodnje. Pravi na Kritu i takođe je vrsta rakije. Proizvodi se na sličan način kao cipuro: od ostataka ceđenog grožđa, koje se destiliše. Razlika je u tome što se u cikudiju ne dodaje anis. Proces proizvodnje traje oko šest nedelja, obavlja se od kraja oktobra do početka novembra.
Kafa je, takođe, izuzetno zastupljen napitak i to “grčka kafa” koja se može piti kao “grčko”-slatka, “metrio” -srednja i “sketo”-gorka. U Grčkoj nikad nemojte da naručujete “tursku kafu”.
Grčke poslastice
Istok je uveliko uticao na grčku kuhinju, a to je najočiglednije kad se radi o desertima. Grci će se uvrediti ako im kažete da je baklava ili tulumba turski kolač ( isto kao i kada naručite "tursku kafu" uz kolače). Grčki dezerti su uglavnom kalorične poslastice prepune oraha, toplih začina, meda i slatkih preliva. Najpoznatija je grčka baklava, ali vredni pomena su i drugi: Lokumades-loptice prelivene medom, Portokalopita-sa pomorandžom, Kourabides kolačići, grčka alva, zatim Halvas-grizpuding, Melomakarone slične urmašicama, Galaktobureko-mlečna pita, Saragli, Kokakia, Kardyiopita, Teeples-drples, Kataifi. Posebni sui m kolači koje prave za Božić-Vasilopita, ili za Uskrs-Cureki, Koulorakia, Lambropsamo-uskršnja pogača. Koufeta su ušećereni bademi koji se služe na venčanjima.
Comments