Sve što važi za bilo koju svetsku kuhinju, važi i za egipatsku. U starom Egiptu se hrani jako mnogo posvećivala pažnja, naravno, misli se na bogatiji sloj društva. O tome se dosta zna zahvaljujući tome što se hrana ostavljala u grobnicama uz pokojnike. Izbor namirnica i način pripreme je dobrim delom ostao isti i danas, ali obogaćen za neke nove namirnice, jela i načine pripreme koje su doneli osvajači iz Persije i Turske ili koje su Egipćani preuzeli od naroda koje su oni osvajali. Sve to je, kao i svuda, prilagođeno njihovom ukusu, načinu života i podneblju. Zato je najbolje reći da je egipatska kuhinja fuzija bliskoistočnih kuhinja, turske i persijske kuhinje i starosedelačkih tradicija. Postoji mala regionalna različitost u smislu većeg uticaja susednih zemalja na određeni deo Egipta. Tako se na obali Mediterana oseća veći uticaj turske i grčke kuhinje sa primetnim uticajem samog podneblja, tj. mora. Zato se u toj severnoegipatskoj regiji konzumira više ribe i morskih plodova. Istočni deo Egipta je pod značajnijim uticajem susednih arapskih zemalja i, opet je tu uticaj morske obale, ovog puta Crvenog mora. U južnom i zapadnom delu Egipta nešto više se oseća uticaj afričkih naroda. Svi ti uticaji su dobili svoj neki egipatski oblik, usklađen sa njihovom tradicijom, kulturom i dostupnim namirnicama. Većina jela, bez obzira iz kog regiona potiču, danas su raširena po celom Egiptu.
Osnovna hrana je hleb i žitarice, uz njih najzastupljenije je povrće i to mahunarke-pasulj, leblebije, grašak i sočivo, zatim druga povrća, mleko i mlečni proizvodi ( najpoznatiji je sir gebna), voće, a meso je za većinu egipastkog stanovništva skupa namirnica i retko se jede. Izbor začina zavisi od regije, ali najdominantniji svuda su beli luk, nana, korijander. Od drugih vrsta povrća najviše se koristi plavi paradajz, bamije, zeleno lisnato povrće, paradajz.
I u Egiptu su uobičajena 3 glavna obroka, naročito ručak, koji okuplja celu porodicu za stolom. Između tih glavnih obroka može da bude neka lagana užina. Za doručak se najčešće jede jelo od fava pasulja, ful medames, dobro začinjeno kimom, tahinijem i limunom; osim ovog, uobičajeno je da se za doručak jedu sir, jaja, neki slatki kolači. Kad se pripremaju jaja, uvek se prave kao neko laganije jelo sa povrćem-paradajzom ili paprikama. Nije uobičajeno kuvanje jaja ili prženje kako se to radi kod nas( na pr.jaje na oko). Uz ova jela jede se pita hleb ili aish lepinja. Ručak se obavezno sastoji od pirinča i puno povrća uz koje se uvek služe i razni dodaci u vidu salata i sosova. Meso se koristi najčešće jednom do dva puta nedeljno, nekad i ređe. Od mesa najzastupljenija je piletina, riba, jagnjetina i govedina. Meso se uglavnom dodaje jelu kao što je ovčji gulaš, a naročito supama daje dobar ukus, a ne mora da ga bude mnogo. Retko, ali se meso peče bilo u rerni ili na roštilju u vidu kebaba ili šawarme. Riba je nešto zastupljenija zbog bolje dostupnosti, obzirom na dugačku morsku obalu i veliku reku Nil, a osim što se priprema kao kuvana ili pečena, često se i suši. Kao užina može da posluži falafel, kofte, neki sendvič ( popularan je takozvani, aleksandrijski sendvič) ili voće. Za večeru se opet jede fava pasulj, salata (tabule, fatuš, salata od lokalnog sira baramili), sir, uglavnom lagani obrok. Uvek je uz sva jela tu i pita ili aish hleb, koji se, sasvim uobičajeno za taj arapski i afrički deo sveta, koristi i kao „pribor“ za jelo-njime se zahvata jelo iz tanjira. Hleb je okrugao, spljošten,a pravi se uz dodatak začina fenegrik i korijandera. Ponekad se hleb puni povrćem, sirom ili mesom.
Najpoznatija egipatska jela su, već pomenuti, ful medames, zatim nacionalno jelo koshari-oba su vrlo jednostavna i napravljena od mahunarki i žitarica. Za ful medmes se koristi fava pasulj, a za košari se koristi sočivo, pirinač i testenina. To su zasitna i izdašna jela, koja se dopunjuju sosevima poput babaganuša, salatama kao što je, recimo, bedingan mekhalel od plavog ili običnog paradajza prelivenog dresingom od belog luka, sirćeta, ljutih papričica i ulja. Uobičajeno je jelo mahshi-punjeno bilo koje povrće, kao i razne supe. Fattah je svečano jelo koje se pravi za praznike ili značajne porodične događaje . Pravi se od pirinča, prepečenog hleba, jagnjetine i soseva.
Od poslastica su uobičajene one napravljene od suvog voća poput urmi i smokvi, peciva i kolači „uvezeni“ iz grčke i turske kuhinje-baklave, konafa i slični kolači sa prelivom od meda ili sirupom od urmi, a jako su popularni i sutlijaši i neke vrste pudinga. „Umm ali“ je najpoznatiji puding u Egiptu i potiče još iz 13.veka. Kao desert je često i sveže voće koje je uglavnom svima dostupno.
U starom Egiptu se i pravilo i pilo pivo i vino. Pivo je služilo gotovo kao bogata kalorična hrana, dok je vino (grožđe su im doneli Feničani) kao uvezena namirnica bilo skupo i mogli su da ga piju samo bogatiji ljudi. Kako je danas egipatsko stanovništvo pretežno muslimansko, ne koriste se alkoholna pića ( osim što ga ima u hotelima i restoranima zbog turista), ali se zato u velikim količinama piju čaj i sokovi. Čaju se dodaju šećer i limun, ponekad i mleko, a najpopularniji je čaj od nane i hibiskusa. Pije se i kafa i to je poseban događaj za lokalne ljude-u kafićima se okupi društvo da popiju kafu, razgovaraju uz nargilu i da eventualno, odigraju tawlu-vrstu društvene igre, sve začinjeno popularnom egipatskom muzikom. U Egiptu je popularno i vrlo aromatično piće sahlab, napravljeno od vrućeg mleka u koje je umešan prah korena orhideje i kome se dodaju različiti prilozi-suvo grožđe, kokos, pistaći, voće, vanila i cimet, šećer obavezno.
Comments