U Bugarskoj imaju jedinstveni zeleni sir nazvan Crni Vit, koji se proizvodi u istoimenom tevtovskom selu, u regionu Черни . To je jedini tradicionalni, autohtoni bugarski sir, a istovremeno je i jedini sir sa plesni koji potiče sa Balkana. Dugo godina njegovo postojanje je bilo čak zabranjeno, ali tokom 2007. godine je ponovo otkriven od strane međunarodne organizacije i proslavio je zemlju na forumima i izložbama. Pre desetak godina ovaj sjajni sir je predstavljen na značajnoj izložbi u italjanskom gradu Bra i visoko je ocenjen od strane žirija. Ukus sira je oduševio Italijane.
Zeleni sir se odlikuje prirodnom zelenom plesni. U suštini poreklo sira je u velikoj meri povezano sa načinom života lokalnih ljudi koji su gajili brojna stada ovaca. U ta vremena ovčari su često pravili sir dok su napasali ovce na planinskim pašnjacima. Ostavljali su ga u drvene kace koje su imale proreze između dasaka, pa je salamura uspevala da se ocedi. Tako je sir ostajao bez tečnosti. Malo pre početka jeseni pastiri su nosili sir u selo gde su ga čuvali u vlažnim podrumima na temperaturi od oko 10 stepeni. Prilikom otvaranja kaca sa sirom, on je dobijao zelenkastu plesan koja se javlja u drvenim kacama, a na njenu pojavu utiče i uzajamno dejstvo sira sa vlažnim i hladnim vazduhom, tj.klimom samog mesta. Značajna je i razlika u temperaturi dana I noći, a da bi sir bio takav kakav jeste neophodno je i mleko tevtonskih ovaca koje su vekovima ljudi tog kraja podvrgavali selekciji. Tako su se sasvim slučajno sklopili svi važni činioci i pojavio se jedinstveni bugarski zeleni sir.
U početku su ga Bugari gledali s nepoverenjem, jer je smatrano da je nekvalitetan zbog plesni.
Zeleni sir je mekane i nežne konzistencije zahvaljujući nepasterizovanom punomasnom mleku od koga je napravljen. Odlikuje se karakterističnim jakim, zemljanim mirisom i bogatim ukusom, a zelenkasta plesan mu daje i interesantan izgled osim ukusa. Jedinstveni ukus zelenog sira čini ga pogodnim da se kombinuje sa lisnatim povrćem i orašastim plodovima. Može da dobije i sladak i blago kiseo ukus, zavisi šta mu se dodaje- balsamiko sirće ili kašičica meda. Takođe se vrlo dobro kombinuje sa čokoladom. Zeleni sir je sezonski proizvod koji zri u periodu od jeseni do proleća. Za to vreme ukus mu se menja. Za sad se on pravi samo u pojedinačnim domaćinstvima, jer ne može da se pusti u masovnu proizvodnju iz administrativnih razloga, iako predstavlja važan deo bugarske nacionalne kuhinje. Problem je neusaglašenost higijenskih standarda I nekih drugih propisa koje nalaže EU.
Tradicionalno se u Bugarskoj pravi i kačkavalj i beli kozji sir.
Comments