Gastronomija Bugarske
Bugarska kuhinja ima bogato i dobro očuvano kulturno nasleđe. Hrana u Bugarskoj je šarolika mešavina lokalnih i stranih uticaja. Raznovrsna je zahvaljujući relativno toploj klimi i različitim geografskim odlikama zemlje, koja omogućava povoljne uslove za gajenje mnoštva svežeg povrća, biljaka i voća. Zato se za pripremanje hrane koriste zdrave i prirodne namirnice, kao što je voće i povrće, meso, mleko i mnogo mlečnih proizvoda, žitarica. U skoro svako jelo u bugarskoj kuhinji ide povrće, a u skoro svaki desert ide sveže voće kao što su kajsije,breskve,jagode…
Tradicionalni bugarski praznik ne može da prođe bez bogatog stola i ukusnih jela, što je simbol plodnosti ove zemlje, dobrog zdravlja i blagostanja. Bugarska kuhinja je začinjena i zdrava. Bugari koriste namirnice i začine na jedinstveni način. Bugarska kuhinja je veoma specifična i obuhvata jednostavna jela. Hrana se priprema se na tradicionalan način, a čuveni specijaliteti pripremaju se u zemljanim posudama. Većina bugarskih jela peče se u rerni, kuva na pari ili priprema u obliku čorbi. Prženje hrane nije uobičajeno u bugarskoj kuhinji, ali grilovanje tj. roštiljanje – posebno raznovrsnog mesa – uobičajeno je.
U bugarskoj kuhinji se najviše cene mlečni proizvodi, pa je tako, njihova kuhinja poznata po odličnom kvalitetu mlečnih proizvoda. Mleko, jogurt, sirevi i mlečni namazi koriste se u pripremanju jela, ali i za samostalnu upotrebu. Sirevi se prave od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka, ali omiljeni su i sirevi od nekoliko vrsta mleka. Zeleni sir iz regiona Tscherni vit predstavlja jedinstven bugarski proizvod, i jedini je tradicionalni sir u kalupu na Balkanu.
Najpopularnija hrana u Bugarskoj je jogurt. Veruje se da njenim stanovnicima daje dugovečnost i vitalnost. Jogurt je osnovni mlečni proizvod koji se služi uz skoro sva jela u Bugarskoj. Bugari počinju da daju bebama jogurt od tri meseca života, a jogurt pomešan sa vodom i kockicama leda je omiljeno piće tokom leta.
Drugi značajan prehrambeni proizvod Bugarske je hleb, koji se obično nabavlja svež, svakoga dana. Omiljen obrok u Bugarskoj je kriška toplog hleba, prekrivena sirom i kriškama svežeg paradajza.
Meso, naročito svinjsko i jagnjeće, koristi se za pripremu brojnih bugarskih jela. Svinjsko meso se najčešće koristi, zatim pileće i jagnjeće. Ćufte i ćebapče su najpoznatija jela od mesa, koji se pripremaju od mlevenog svinjskog i junećeg mesa, uz dodatak začina. Ćufte i ćebapče se pripremaju u različitim oblicima i sa različitim začinima, tradicionalnim načinom pripreme – na roštilju. Ćufte i ćebapče, sa prilogom od paradajza, krastavca, pečenim krompirom ili sa nekom salatom su omiljeni bugarski specijalitet. Meshana skara sa ljutenicom – roštilju se dodaju tradicionalni začini i ukusi paradajza, paprike, patlidzana, luka, belog luka i crnog bibera.
Bugarska kuhinja ne može da prođe bez začina, od kojih se najčešće koriste beli luk, tucana paprika, peršun, mirođija, a naročito je za njihovu kuhinju karakterističan čubar (čubrica), pa čak i ruže po kojima je Bugarska poznata. U bugarskoj kuhinji pored suncokretovog ulja, koriste maslinovo, orahovo i ulje susama što značajno utiče na ukus jela. Svi začini i arome koji se dodaju jelima dodaju se i u meso koje se sprema na roštilju, a za koje su Bugari pravi stučnjaci.
Upotreba raznovrsnih salata odlikuje bugarsku kuhinju. Svaki obrok u bugarskoj kuhinji se započinje nekom salatom. Uglavnom se uz jelo servira sezonska salata od svežeg povrća ili maslina, zimi se služi čuvena bugarska turšija. Šopska salata (koju i mi svojatamo, jer Šopi žive sa obe strane bugarsko-srpske granice), sveža salata od paradajza, krastavca, jogurta, ljutenica i sir – koji u Bugarskoj zovu sirenje –omiljeni su i karakteristični za tu kuhinju. Tarator je originalna bugarska salata.
Pored fenomenalne kuhinje, Bugari se mogu pohvaliti i dobrim vinima i žestokim alkoholnim pićima (rakija,mastika,menta) i mineralnom vodom, sa blago mineralizovanim ukusom. Bugari vole da piju jaku kafu, a zovu je turska kafa.
Vino se oduvek proizvodilo i pilo u Bugarskoj. Tračani, najstariji narod sa ovih prostora, su bili najpoznatiji proizvođači vina u antičkom periodu, tako da su se i Bugari oduvek bavili vinarstvom. U bugarskoj kuhinji se konzumiraju vina koja se prave na tradicionalan način. Zbog dobre klime i sunca, Bugari prave izuzetna crna i bela vina. Među najpoznatijim sortama lokalnih vina su Dimiat, Mavrud, Red Misket, Rouen, Rubin, Melnik 55, Shiroka Melnishka Loza, Pamid. Mavrud je sorta crvenog grožđa koja potiče iz južne Bugarske i jedna je od najstarijih sorti na svetu.
Rakija se u bugarskoj pije svakodnevno uz obroke ili samostalno, kao, uostalom i kod nas i uopšte u slovenskim narodima). Najbolje bugarske rakije su od šljive, grožđa, kajsije ali i čuvena mastika ( uticaj Grčke). Uz rakiju obavezno se služi meze koje se sastoji od tradicionalno pravljenih kobasica, paprika, sireva i jaja (uticaj Turske). Bugari uz supu od jogurta i svežih krastavaca takođe piju rakiju. Kao i kod nas, Bugari vole da zimi piju kuvanu, vruću rakiju u koju dodaju malo meda. Takođe, mogu da se pohvale i dobrim pivima.
Od tradicionalnih jela čorba od škembića (shkembe chorba) se često priprema u Bugarskoj, zatim raznovrsni aspici posuti sirom i izuzetno ukusna dimljena kobasica lukanka,tarator salata. Ostala popularna jela u Bugarskoj su orijentalnog porekla – musaka, đuveč, kupus sa svinjskim ili jagnjećim mesom i krompirom, paprike ili kupus punjen svinjskim mesom i pirinčem.
Orijentalni slatkiš baklava i slični omiljeni deserti se obilno koriste u Bugarskoj. Kazunak predstavljaju posebnu karakteristiku bugarske kuhinje,kao i banica, vrsta pite, koja može biti sa sirom ili nekim drugim nadevom.
Bugarska kuhinja, smatra se, najviše je uticala na srpsku kuhinju.
Comments