DANSKI PLAVI SIR DANABLU (DANISH BLUE)
Danablu je jedan od najprepoznatljivijih svetskih sireva sa plavom plesni. Nijedan sir iz sorte plavih sireva nema tako snažan ukus kao Danablu koji je iznutra ispunjen plavom plesni. Danablu je nastao početkom dvadesetog veka u Danskoj pod uticajem plavih sireva iz Francuske. Pravi se od kravljeg mleka i pre nego što se ostavi da sazri i ostari, pusti se da buđ prodre kroz surutku praveći plave linije koje podsećaju na vene. Sazreva 2-3 meseca. Zbog svog snažnog ukusa, servira se uz glavno jelo,na pr. istopi se preko svinjske šnicle ili se dodaje u sosove uz neki drugi sir.
HAVARTI
Havarti sir, zajedno sa svojim rođakom krem Havarti sirom, jedan je od najpoznatijih sireva u Danskoj. Ranije se zvao „Danski tilsiter“ po nemačkom tipu sira tilsiter. Današnji Havarti napravila je Dankinja Hanne Nielsen, koja je putovala po Evropi da bi naučila tehnike pravljenja sira. Po povratku napravila je sir sa opranom korom i nazvala ga "Havarthi" po svojoj porodičnoj farmi. Po drugoj priči naziv Havarti je dat po Havartigardenu blizu Holtea, odakle je inače Hanne Nielsen. Današnji Havarti sir je zasnovan na njenom originalnom receptu.
Havarti je polumeki sira napravljen od punomasnog kravljeg mleka, ima 45 % masti. Havarti se pravi stavljanjem sirila u mleko da izazove zgrušavanje. Sir se presuje u kalupe za sir koji se ocede, a zatim sir odležava. Havarti je tradicionalno oprani sir sa razmazanom korom, što doprinosi suptilnom ukusu sira. Havarti je sir zreo u unutrašnjosti, gladak i blago svetle krem do žute boje u zavisnosti od vrste. Ima veoma male i nepravilne otvore zvane” oči” raspoređene po celoj površini. Havarti ima aromu putera, pomalo slatkast i blago kiselkast, a može biti i pomalo oštar u jačim varijantama, slično kao švajcarski sirevi. Obično je star oko tri meseca, ali kada je sir stariji, postaje slaniji i ima ukus lešnika. Na sobnoj temperature sir brzo omekša. Havarti se prodaje u obliku blokova ili nasečen na četvrtaste kriške, pa je idealan sir za hladne sendviče. Varijeteti Havartija prave se sa dodatkom bosiljka, čilija, belog luka, pa čak i voća poput borovnica ili brusnica. Originalni havarti sir se razlikuje od flødehavartija („krem Havarti“). Krem Havarti je kremasta verzija Havartija. On se pravi od visoko pasterizovanog mleka, tako da proteini surutke koji bi inače bili eliminisani tokom proizvodnje ostaju u sirnoj masi, inače je recept isti za obe vrste sira. Zbog ove dodatne količine krema (dupli krem) ima I više masnoće, 60% . Ovo dodavanje krema povećava prinose, ali menja ukus i teksturu. Krem havarti obično vrlo malo sazreva, pošto preostali proteini surutke dobijaju neprijatan ukus i neobičan izgled tokom produženog zrenja. Krem Havarti ima glatku teksturu koja se topi u ustima. Postoje i aromatizovane sorte krem Havartija sa začinskim biljem i začinima kao što su kim, mirođija, beli luk i halapenjo. Havarti i krem Havarti su idealni stoni sirevi koji se mogu seckati, peći na roštilju ili topiti. Najbolji je, ipak, u prirodnom, sirovom obliku bez potrebe za termičkom obradom. Havarti dodaje glatku kremastost sendvičima, voću i povrću. Ovaj blagi, kremasti danski specijalitet je posebno fin desertni sir kada je uparen sa voćem i vinom.
BELGIJSKI LIMBURGERSKI SIR
Limburger je vojvodstvo koje je pre nekoliko vekova pripadalo Holandiji, međutim, danas je ono podeljeno između 3 zemlje: Belgije, Holandije i Nemačke. Zato pravo na poreklo Limburškog sira, koji potiče iz ove regije, polažu sve tri zemlje, ali zvanično se sir vodi kao belgijski. Prvi su ovaj sir pravili monasi trapisti još u srednjem veku. Sir spada u polumeke sireve, pravi se od kravljeg mleka uz dodavanje jedne posebne vrste bakterija-Brevibacterium linens-koja izaziva fermentaciju i koja mu daje posebnu aromu i vrlo oštar, prodoran miris, zbog čega ovaj sir negde zovu “smrdljivi nemački sir”. Po legendi, ove bakterije, koje se, inače, nalaze na ljudskoj koži, dospele su prvobitno dok su monasi nogama mešali sirnu masu prilikom pravljenja. Ipak se danas smatra najukusnijim polumekim sirom, i, naravno, ne mesa se više nogama. Sir se pravi u pravougaonim kalupima, težina komada je 200 gr. ili 500 gr. Sasvim mlad sir se lako mrvi, ali kako sazreva dobija svoju kremstu, meku, glatku strukturu, kao i žućkasto-narandžastu koru, ponekad i sa belom plesni na korici. Sir ima sitne rupice u sirnom mesu, a ukus mu je pikantan, miris oštar i što je sir stariji, taj miris je sve jači. Zbog tog prodornog, jakog mirisa važno je da se u frižideru čuva dobro zavijen ili u plastičnoj kutiji, dobro zatvoren, da ne bi preneo svoj miris na druge namirnice. U frižideru može da stoji do 3 nedelje, a može i da se zamrzne i tako čuva duže, mada tada gubi deo svog ukusa. Ovaj sir nije pogodan za kuvanje, odnosno za dodavanje u kuvana jela, ali je može da se stavi u salate jer se odlično slaže uz povrće koje obično ide u salate (paradajz, paprika, krastavac, zelena salata, rukola), dobar je da se stavi na sendviče, na pr. dobro se slaže sa živinskim mesom na raženom hlebu uz dodatak senfa, dobro se uklapa i sa konzerviranim ribama kao što su sardine ili inćuni na sendvičima, čak se stavlja i na slatke sendviče, jer se dobro slaže i sa džemovima od jagodičastog voća, sa nekim vrstama keksa. Osim tako, može da se jede i samostalno, na tacni sa sirevima, pri čemu se dobro slaže i sa pivom, jačim crnim vinima ili rakijom od jabuka.
Danas se u Americi pravi neka njihova vrsta sira limburgera, ali od kozjeg pasterizovanog mleka.
Comments