Kad se kaže ”austrijska kuhinja”, prvo se pomisli na bečku šniclu, pitu od jabuka, štrudlu, šnenokle. Ovaj spisak obuhvata i bistru goveđu supu i juneće meso kuvano u supi s povrćem, koje se služi uz sos od hrena ili vlašca, gulaš koji se jede s rezancima, dimljeno kuvano meso s kiselim kupusom, slatke i slane palačinke, razne vrste štrudli i knedli, a najpoznatije su punjene kajsijama. Na austrijsku kuhinju uticaj su imale brojne nacije. Austrijska kuhinja u sebi ima uticaje različitih etničkih grupa koje su činile Austro-Ugarsku monarhiju- kako su se granice pomerale, menjala se i priprema hrane. Prepoznaju se uticaji nemačke, švajcarske, mađarske, turske, slovenske, francuske, španske, italijanske, srpske i jevrejske kuhinje. Kuvari na dvorovima i u bogatim plemićkim kućama imali mogućnosti i inspiracije da eksperimentišu i usvajaju sve što je najbolje iz drugih kuhinja, tako je nastala jedna kompleksna kuhinja koja se vremenom stopila u austrijsku. Devet austrijskih oblasti bogate su brojnim lokalnim specijalitetima. Tipični austrijski specijaliteti razlikuju se zavisno od pokrajine i istorijskog uticaja , kao i od geografskog položaja i dostupnih namirnica. Tu su razna jela od ribe, divljači, bogat izbor mesa, a sve je začinjeno sosevima i prilozima koji dodaju mnogo ukusa.
Kuhinja Burgenlanda (ili Gradišća) uslovljena je nizinskim izgledom zemljišta, tradicionalnom kuhinjom gradišćanskih Hrvata i blizinom Mađarske. Dosta svežeg voća i povrća i slobodan uzgoj živine na otvorenim prostorima stvorili su jela kao Burgenländisches Erdbeerkoch (deserta s jagodama) i Burgenländische Gänseleber (guščja džigerica s lukom).
Pokrajine Kärnten i Steiermark bliže su mediteranskoj kuhinji, sa primetnim uticajima italijanske i mađarske i kuhinja zemalja bivše Jugoslavije. U ovom je području omiljena je šunka, voće i povrće koje uspeva u blažoj klimi. Steirisches Verhackert's (naseckana slanina sa belim lukom i bundevinim uljem) i Steirisches Poulard (pile nadeveno začinskim travama) glavni su specijaliteti ovih pokrajina.
U kuhinji regije Niederösterreich (Donja Austrija) primetni su uticaji dugotrajnih istorijskih veza sa Srednjim istokom, pa se kuhinja temelji na orijentalnim specijalitetima, kao Serviettenknödel mit Semmelkren (kuvane knedle prelivene sosom od hrena i prezli) i Gezogener Apfelstrudel (savijača od jabuka).
U kuhinji Gornje Austrije (Oberösterreich ) i područja uz granicu s Nemačkom i Češkom poznati su klasici kao što je Linzer Torte, ali i Salzburger Nockerln (puslice od belanaca posute vanilin šećerom).
U specijalitetima šumovitih, hladnih pokrajina Tirol i Vorarlberg zastupljene su namirnice karakteristične za to područje uključujući ione koje se tradicionalno uvoze iz Italije i Švajcarske. Najpoznatija jela su: Tiroler Leber mit Polenta (goveđa džigerica s lukom, slaninom, kaparima, limunovim sokom i belim vinom poslužena s palentom), Gröstl i Schlutzkrapfen (testenina punjena spanaćem i prelivena topljenim puterom i parmezanom).
Bečka je kuhinja priča za sebe. Pod vladavinom Habsburgovca širilo se carstvo na države različitih kultura, pa su stizale i razne namirnice i načini pripreme jela. Bečku kuhinju proslavio je Wiener Schnitzel (bečka šnicla), zatim Parmesanschöberlsuppe (supa s knedlicama od parmezana) i Fiaker Gulasch (sličan mađarskom gulašu), kao i Sacher Torte s džemom od kajsija i čokoladnom glazurom. Zaher i Linzer torta zaštitni su znak čuvenih bečkih poslastičarnica. U njima se takođe širi divan miris pite s jabukama i cimetom ili kremom, pa štrudli s raznim punjenjima, kao i knedli kojih ima za svačiji ukus.
Doručak Austrijanaca je kontinentalnog tipa- pecivo sa suhomesnatim proizvodima i sirom ili pak nekim pekmezom, uz kafu, čaj ili đus. Ručak je nekada bio najvažniji obrok, ali kako se radno vreme promenilo ( kao i u svim drugim zemljama) i to se promenilo. Sada je najkompletniji obrok uveče posle posla, a rano popodne se pojede neki sendvič ili neka druga brza hrana. Tipičan austrijski obrok podrazumeva 2 do 7 koraka, zavisno od prilike. Obično počinje predjelom (Vorspeise), zatim na red dolazi supa (Suppe), pa glavno jelo (Hauptspeise) sa nekoliko priloga (Beilagen), a završava desertom - kolačem (Kuchen) ili tortom (Torte). Uz ukusno jelo, Austrijanci rado piju pivo, vino ili slatkasti sekt. Niži obronci planina i istočni deo zemlje poznati su po vinogorjima i proizvodnji dobrog vina. Pivo, kao i kod Nemaca, ima kultni status. Nacionalno piće Austrijanaca je ”almdudler”, zaslađeno gazirano bezalkoholno piće od grožđa i jabuka s dodatkom planinskog bilja. Omiljeni su i ”sidr” i ”peri”, pivo od fermentisanih jabuka i krušaka, kao i ”šturm” ( slično našoj ”širi”) od tek malo fermentisanog grožđa posle berbe. Naravno, ima i puno vrsta rakije, koja se pravi od sveg voća koje tamo raste. Tradicija ispijanja kafe u Austriji je vrlo duga, kafići i ritual oko kafe nastali su baš u Beču. Do 1730. godine Beč imao tridesetak kafana. Kafa je omiljeni napitak za pripadnike svih slojeva društva, a okupljanje u bečkim kafićima poseban način druženja. Najpoznatije kafe su Meinl Kaffee i Eduscho, najomiljenija vrsta Mocca, a dodaju joj se mleko, šlag, šećer, čokolada i razne vrste alkohola. Imaju i mnogo drugih vrsta kafe: moka, brauner moka, melanž, kapuciner, ajskafe, ali prave turske kafe nema. Austrija danas zemlja dobre hrane i slatkiša, od gastronomije napravila je pravi brend i na njemu odlično zarađuje.
Comments